Štene vuka pojelo komad runastog džina - iz ostataka u stomaku izvučen genom: „Ovo nikad ranije nije urađeno“

Istraživači iz Centra za paleogenetiku Stokholmskog univerziteta uspeli su da analiziraju genom runastog nosoroga starog 14.400 godina, koji je izolovan iz uzorka tkiva pronađenog očuvanog u stomaku drevnog vuka.

Studija, objavljena u žurnalu Genome Biology and Evolution, pokazuje da su runasti nosorozi bili genetski zdravi sve do kraja poslednjeg ledenog doba. Ova vrsta je, stoga, verovatno izumrla zbog naglog kolapsa populacije, a ne zbog sporog demografskog opadanja, saopštio je Stokholmski univerzitet.

Preporučujemo

- Sekvenciranje celokupnog genoma životinje iz ledenog doba koja je pronađena u stomaku druge životinje nikada ranije nije urađeno – rekao je Kamilo Čakon-Duke, jedan od autora studije i do nedavno istraživač u Centru zapaleogenetiku, i dodao:

- Dobijanje genoma jedinki koje su živele neposredno pre izumiranja je izazovno, ali može pružiti važne tragove o tome šta je uzrokovalo nestanak vrste, što takođe može biti značajno za očuvanje današnjih ugroženih vrsta.

Analizirani uzorak nosoroga potiče iz zamrznutih ostataka vuka iz ledenog doba otkrivenog u permafrostu (večnom ledu) blizu sela Tumat u severoistočnom Sibiru. Kada je urađena autopsija drevnog vuka, inače šteneta, istraživači su u njegovom stomaku identifikovali mali fragment očuvanog tkiva.

Datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika otkrilo je da je tkivo staro približno 14.400 godina, a sekvenciranje DNK identifikovalo ga je kao runastog nosoroga (Coelodonta antiquitatis), jednog od najmlađih primeraka ove vrste ikada otkrivenih.

Mapiranje genoma iz ovakvog materijala je izuzetno teško. Drevna DNK je obično degradirana i javlja se u veoma malim količinama, a prisustvo DNK predatora dodatno komplikuje analize.

- Bilo je zaista uzbudljivo, ali i veoma izazovno, izdvojiti kompletan genom iz tako neobičnog uzorka – rekla je studentkinja Solvejg Gudjonsdotir, koja je ovaj rad sprovela u okviru svoje master teze na Univerzitetu u Stokholmu.

Istraživački tim je uporedio genom nosoroga iz Tumata sa još dva genoma visokog kvaliteta od starijih primeraka, datiranih na oko 18.000 i 49.000 godina starosti. Ova poređenja su omogućila istraživačima da ispitaju kako su se diverzitet genoma, nivoi ukrštanja u srodstvu i broj štetnih mutacija menjali kroz vreme tokom poslednjeg ledenog doba. Nisu pronašli nikakve znake genetskog propadanja dok se vrsta približavala izumiranju. To ukazuje na to da je runasti nosorog verovatno održavao stabilnu i relativno veliku populaciju sve do trenutka pred sam nestanak.

- Naše analize su pokazale iznenađujuće stabilan genetički obrazac bez promena u nivoima ukrštanja u srodstvu tokom desetina hiljada godina pre izumiranja runastih nosoroga – rekla je Edana Lord, bivša postdoktorska istraživačica u Centru za paleogenetiku.

Istraživači u genomu nisu videli nikakve znake koji bi ukazivali na dugotrajno, postepeno opadanje populacije. Izumiranje se, dakle, dogodilo relativno brzo, verovatno uzrokovano globalnim zagrevanjem na kraju ledenog doba.

- Naši rezultati pokazuju da su runasti nosorozi imali održivu populaciju još 15.000 godina nakon što su prvi ljudi stigli u severoistočni Sibir, što sugeriše da je zagrevanje klime, a ne ljudski lov, uzrokovalo izumiranje - kaže Lav Dalen, profesor evolucione genomike u Centru za paleogenetiku.

Runasti nosorozi su izumrla vrsta koja je naseljavala severnu Evroaziju tokom pleistocena. Pretpostavlja se da su ove džinovske životinje bile duge od 3,2 do 3,6 metara, visoke od 1,45 do 1,6 metara i teške od 1,5 do 2 tone.

(Telegraf Nauka/Stockholms universitet)