Nedokučiva ljudska grupa povezana sa 150.000 godina starim kineskim „čovekom zmajem“

Foto: Maayan Harel/Hebrew University of Jerusalem / Ferrari / Profimedia

Oni ostaju jedna od najtajanstvenijih grupa ljudi koje su postojale. Dokazi iz tragova DNK koje su ostavili denisovci pokazuju da su živeli na Tibetanskom platou, verovatno putovali do Filipina i Laosa u južnoj Aziji i možda stigli do severne Kine pre više od 100.000 godina. Takođe su se ukrštali sa modernim ljudima.

Međutim, kako su denisovci izgledali i kako su živeli ostaje misterija. Samo fragment vilice, nekoliko delića kosti i jedan ili dva zuba su jedini pokazatelji njihovih fizičkih karakteristika.

Preporučujemo

Njihova DNK, prvi put pronađena u uzorcima iz Denisove pećine u Sibiru 2010, obezbeđuje većinu informacija o njihovom postojanju.

Međutim, nedavno su naučnici pronašli jakog kandidata za vrstu kojoj su denisovci možda pripadali. To je homo longi – ili „čovek zmaj“ – iz Harbina na severoistoku Kine. Ovaj bitni fosil je sastavljen od skoro cele lobanje sa kranijumom velikim kao kod modernih ljudi i ravnim licem sa finim facijalnih kostima. Datiranje ukazuje da je star barem 150.000 godina, piše Guardian.

„Mislimo da su denisovci bili pripadnici vrste homo longi“, kaže profesor Siđuen Ni iz Kineske akademije nauka u Pekingu. „Odlike te vrste su širok nos, jaki grebenovi iznad očiju i velike zubne čašice“.

Homo sapijensi su delili planetu s tim ljudima stotinama hiljada godina. Smatra se čak da su možda imali ključnu ulogu u našoj evoluciji.

Naučnici na Tibetu su otkrili denisovski gen kod tamošnjih ljudi – rezultat ukrštanja dve vrste u dalekoj prošlosti. Utvrđeno je da taj gen pomaže modernim ljudima da prežive na velikim visinama.

Osim toga, dokazi u prilog veze između denisovaca i vrste homo longi takođe su nađeni na Tibetanskom platou, gde su naučnici počeli da proučavaju viličnu kost koju je u udaljenoj pećini, 3.000 metara iznad nivoa mora, pronašao budistički monah i čuvao je kao relikviju.

Utvrđeno je da ta kost nije pripadala modernom čoveku. Međutim, tek kad su počeli da proučavaju pećinu gde je prvobitno pronađena, istraživači su otkrili da su sedimenti bogati denisovskom DNK. Pored toga, otkriveno je da sam fosil sadrži proteine koji ukazuju na denisovsko poreklo.

„To je prvi put da je neki denisovski fosil pronađen van Sibira i to je vrlo važno. Jednako zanimljiva je činjenica da ta kost ima zube slične zubima pronađenim kod homo longi“, kaže Dženet Kelso iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu.

Veliki problem za istraživače je to što u kineskim fosilima kao što je homo longi još nije pronađena DNK. Međutim, tehnike proteomike mogu dati bitne nove podatke – one se fokusiraju na proteine fosila, koji opstaju mnogo duže nego DNK.

Nedavna istraživanja sugerišu da su ti ljudi možda imali bitnu ulogu u evoluciji naše vrste. Značaj denisovskog gena pronađenog kod današnjih Tibetanaca predstavlja jedan primer. Međutim, denisovska DNK je takođe pronađena kod drugih savremenih populacija, uključujući ljude u Novoj Gvineji, na severu Australije i Filipinima, i izgleda da im je pomogla u borbi protiv infekcija bolestima kao što je malarija.

Denisovci su naseljavali geografski veoma različite oblasti. Neke su bile tople i na niskoj nadmorskoj visini, druge su bile hladne i planinske. Bile su to vrlo različite životne sredine, od Tibetanskog platoa do ostrva kao što je Sulavesi u Indoneziji.

Nasuprot tome, neandertalci, treća velika grupacija ljudi koja je evoluirala tokom poslednjih nekoliko stotina hiljada godina, ograničili su se na hladnije klimate regiona koji se protezao istočno od Evrope do južnog Sibira. Oni se nisu širili iz tog relativno jednoličnog okruženja

Stoga, da li je velika raznovrsnost životnih sredina denisovaca znak da su bili sposobni za mnogo raznovrsnije i adaptivnije ponašanje nego neandertalci?

Izgleda da se i homo sapijens ukrštao sa denisovcima u više navrata. „To sugeriše da su te dve grupe koegzistirale je jednom dužem periodu, a neke studije sugerišu da je poslednji konrakt bio pre samo 25.000 godina“. Neandertalci su tada već bili izumrli.

Istraživanje takođe sugeriše da su homo sapijens i homo longi poslednji krenuli različitim evolucionim putanjama, pre možda milion godina, a da su se neandertalci odvojili još ranije. Međutim, analize DNK sugerišu novije vreme razilaženja, sa homo sapijensom kao prvim koji se odvojio.

(Telegraf Nauka/Guardian)