Da li je ovo poslednji zajednički predak ljudi i neandertalaca? Kosti iz Maroka ključ razumevanja naše loze

Otkriće fosila starih 773.000 godina u pećini u Maroku moglo bi da promeni geografiju ljudskog porekla postavljajući početak loze modernih ljudi direktno u severozapadnu Afriku, navodi se u novoj studiji.

U istraživanju objavljenom u žurnalu Nature, tim marokanskih i francuskih istraživača detaljno je analizirao kosti za koje veruju da predstavljaju poslednjeg zajedničkog pretka modernih ljudi (Homo sapiens), neandertalaca (Homo neanderthalensis ili Homo sapiens neanderthalensis) i denisovaca, piše Live Science.

Preporučujemo

Istraživači su fosile otkrili u Pećina hominida na lokalitetu Thomas Quarry I u u Maroku. Kosti se sastoje od tri delimične donje vilice, nekoliko pršljenova i brojnih pojedinačnih zuba, a svi oni dele neke karakteristike sa vrstom Homo erectus, ali imaju i osobine koje se razlikuju od ovog ljudskog pretka.

Osim toga, na lokalitetu je pronađeno brojno kameno oruđe, a jedna kost noge sugeriše da su se hijene možda hranile ovim homininima. Testiranjem magnetnih svojstava 180 uzoraka sedimenta iz okoline fosila, istraživači su otkrili da taj niz obuhvata Matujama-Brunjesov preokret magnetnog polja, geološki događaj od pre 773.000 godina.

Novo otkriće popunjava veliku prazninu u afričkim fosilnim zapisima hominina u periodu pre između milion i 600.000 godina pre nove ere, izjavio je za Live Science u imejlu koautor studije Žan-Žak Iblen, paleoantropolog sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj. Genetski dokazi sugerišu da je tokom ovog vremenskog razdoblja poslednji zajednički predak modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca živeo u Africi.

Iblen i njegove kolege smatraju da su fosili sa lokaliteta Thomas Quarry do sada najbolji kandidati za „koren“ stabla predaka koje je dovelo do naše vrste i naših arhaičnih rođaka.

Dok su se rana poglavlja priče o ljudskoj evoluciji odvijala u istočnoj i južnoj Africi, poslednjih milion godina naše evolucije komplikuje tendencija naših predaka da lutaju širom Afrike i Evroazije.

Nakon što je H. erectus evoluirao u Africi pre oko 2 miliona godina, neke grupe su se proširile na istok, stigavši čak do Okeanije. Druge su, pak, ostale na istom mestu, dalje evoluirale i proširile se na sever u Evropu pre oko 800.000 godina, gde su grupe iz Španije poznate kao Homo antecessor i predstavljaju najverovatnijeg direktnog pretka neandertalaca.

Novoanalizirani marokanski fosili potiču iz otprilike istog vremenskog perioda kao i H. antecessor i dele neke od njihovih karakterističnih crta, što „može odražavati povremene veze preko Gibraltarskog moreuza koje zaslužuju dalje istraživanje“, rekao je Iblen.

Fosili sa lokaliteta Thomas Quarry, međutim, razlikuju se i od H. erectusa i od H. antecessora.

- Ovo potvrđuje duboko afričko poreklo vrste Homo sapiens i ide u prilog protiv scenarija o evroazijskom poreklu – rekao je Iblen.

Potrebno je više rada na izuzetno bogatim fosilnim zapisima severne Afrike kako bi se proširilo razumevanje ljudskog porekla koje se uglavnom zasniva na istočnoj i južnoj Africi, rekao je Iblen, posebno zato što najjasniji rani dokazi o vrsti H. sapiens dolaze sa lokaliteta Džebel Irhud u Maroku, starog 300.000 godina.

Fokus na ovu geografsku oblast takođe može otkriti nove tragove o razdvajanju naše vrste i naših rođaka neandertalaca i denisovaca.

- Iako ne možemo tvrditi da se pojava linije koja vodi do vrste Homo sapiens dogodila isključivo u severnoj Africi, marokanski fosili snažno sugerišu da su populacije bliske divergenciji između linije Homo sapiensa i onih koje vode do neandertalaca i denisovaca bile tamo prisutne u to vreme - rekao je Iblen,

Džon Hoks (John Hawks), biološki antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison koji nije bio uključen u studiju, saglasan je sa zaključcima istraživača.

- Iz nove studije je jasno da se ovi fosili na određene načine ne uklapaju lako u varijacije vrste Homo erectus. Verovatno je da su blizu zajedničkog pretka koji je iznedrio neandertalce, denisovce i moderne ljude - rekao je Hoks za Live Science.

Ali nije jasno kako bi fosile iz Thomas Quarry-ja trebalo nazvati

- Prema mom mišljenju, to bi mogli biti najraniji fosili koje bismo zaista trebali zvati Homo sapiens - rekao je Hoks.

Iblen okleva da fosile klasifikuje kao određenu vrstu ili populaciju, naročito zato što postoji samo nekolicina fragmentarnih ostataka sa ovog lokaliteta.

- Planirane su paleoproteomske analize koje bi potencijalno mogle pomoći u razjašnjavanju odnosa između evropskih i severnoafričkih fosila - rekao je Iblen.

(Telegraf Nauka / Live Science)