Otimaju ručak iz tanjira, preturaju kante za smeće… Gradske životinje ponašaju se na isti način širom planete

„Urbani majmuni u Nju Delhiju toliko su drski da će vam ukrasti ručak direktno iz tanjira. Ako ste proveli neko vreme u Njujorku, verovatno ste videli veverice kako pokušavaju isto. Beli ibisi u Sidneju dobili su nadimak ‚kokoške kanti‘ zbog krađe smeća i sendviča. Ovakvo drsko ponašanje nije uobičajeno za većinu vrsta u prirodi, ali se pojavljuje kod gradskih divljih životinja, i to ne samo u ovim gradovima“, napisali su Danijel T. Blumstin, profesor ekologije i evolucione biologije na Institutu za okruženje i održivost Univerziteta u Kaliforniji, Peter Mikula, postdoktorand Češkog poljoprivrednog univerziteta u Pragu, i Pjotr Trijanovski, profesor zoologije na Univerzitetu prirodnih nauka u Poznanju, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Studije pokazuju da životinje koje žive u urbanim sredinama širom sveta pokazuju slično ponašanje. Istovremeno, ove gradske životinje gube osobine koje bi im bile potrebne u divljini. Ovaj proces u kojem ponašanje gradskih životinja postaje sve sličnije poznat je kao ‚bihejvioralna homogenizacija‘ i prati gubitak biodiverziteta usled urbanizacije.

Preporučujemo

Proučavamo životinje u urbanim sredinama kako bismo razumeli kako ljudi mogu pomoći divljem svetu da napreduje u svetu koji se sve više urbanizuje. U novoj studiji istražujemo uzroke i dugoročne posledice ovih promena u ponašanju gradskih divljih životinja.

Šta čini životinje u gradovima sličnim?

Gradovi, uprkos lokalnim razlikama, dele mnoge karakteristike širom sveta: topliji su od okoline, bučni su, zagađeni svetlošću i, što je najvažnije, njima dominiraju ljudi.

Njujorške veverice, majmuni iz Nju Delhija, galebovi u priobalnim gradovima Velike Britanije i druge gradske životinje naučili su da su ljudi izvor hrane. Pošto im ljudi obično ne nanose zlo, životinje koje žive u gradovima uče da ih se ne plaše.

Foto: Splash News / Splash / Profimedia

Gradovi takođe pokreću evoluciju. Ljudi i promene koje smo doneli u gradove doveli su do opstanka hrabrijih jedinki, a te hrabrije životinje prenose svoje osobine na buduće generacije. U genetici naučnici to nazivaju selekcijom određenih osobina od strane životne sredine.

Nije samo krađa sendviča ono što je postalo uobičajeno među gradskim životinjama; gradske ptice takođe zvuče sve sličnije.

Zašto? Gradovi su bučni i puni saobraćajne buke, pa oni koji mogu efikasno da komuniciraju u takvom okruženju imaju veće šanse da prežive i prenesu te osobine.

Na primer, gradske ptice mogu pevati glasnije, početi sa pesmom ranije ujutru ili koristiti više frekvencije kako ih ne bi nadjačala niskofrekventna buka saobraćaja. Gradovi vrše selekciju pametnih jedinki i vrsta jer je to ono što je potrebno za preživljavanje.

Životinje se mogu ponašati slično u gradovima jer uče jedne od drugih kako da koriste nove ljudske izvore hrane. Na primer, kakadu papagaji u Sidneju su naučili da otvaraju kante za smeće. U Torontu, rakuni se utrkuju u nadmudrivanju sa ljudima dok upravnici gradskih divljih životinja pokušavaju da dizajniraju kante koje životinje ne mogu da otvore.

Zgrade i mostovi u gradovima postaju dom slepim miševima, pticama i drugim stanovnicima, po cenu gubitka veštine korišćenja prirodnijih mesta da se gnezde. Putevi i drenažni kanali menjaju način i mesta kretanja životinja.

Dok se životinje u prirodi mogu hraniti na različitim mestima i jesti raznovrsnu hranu, gradske životinje se mogu fokusirati na kante za smeće ili deponije gde znaju da će naći hranu, ali na kraju završe sa potencijalno nezdravom ishranom.

Posledice sličnog ponašanja

Gubitak bihejvioralne raznolikosti dešava se svuda gde ljudi povećavaju svoj uticaj na prirodu. Ovo je zabrinjavajuće na više nivoa.

Na nivou populacije, varijacija u ponašanju može odražavati genetičku varijaciju. Genetička varijacija daje vrstama sposobnost da odgovore na buduće promene u okruženju. Na primer, kod životinja koje su evoluirale da se razmnožavaju u određeno doba godine, urbani toplotni otoci mogu dovesti do selekcije ranijeg razmnožavanja.

Smanjenje genetičke varijacije čini populacije manje sposobnim da odgovore na buduće promene. U tom smislu, posedovanje genetičke varijacije podseća na raznovrstan investicioni portfolio: raspoređivanje rizika na različite akcije i obveznice smanjuje rizik da jedan šok uništi sve.

Foto: Christopher Drost / Zuma Press / Profimedia

Štaviše, kako životinje postaju pitomije, mogu se pojaviti novi sukobi između životinja i ljudi. Na primer, može doći do više saobraćajnih nesreća, ujeda životinja, oštećenja imovine i prenosa zoonotskih bolesti. Takvi sukobi koštaju i mogu naškoditi i životinjama i ljudima.

Gubitak bihejvioralne raznolikosti je takođe problematičan za očuvanje prirode.

Kada vrsta izgubi raznolikost u ponašanju, gubi otpornost na buduće promene u divljini, što otežava vraćanje gradskih životinja u prirodu.

Gubitak bihejvioralne raznolikosti takođe nosi rizik od brisanja društveno naučenih ponašanja specifičnih za određene populacije, kao što su lokalne rute migracije, tehnike traženja hrane, tradicija upotrebe alata ili vokalni dijalekti.

Na primer, populacije australijske ptice kraljevski medojed se smanjuju i kritično su ugrožene. Izolacija usled malog broja jedinki u okruženju poremetila je normalno učenje pesme, što mužjacima otežava da pevaju privlačne pesme koje im pomažu da nađu partnerke i uspešno se razmnožavaju.

Na kraju, bihejvioralna homogenizacija dovodi do toga da se divlje životinje u gradovima kao što su Los Anđeles, Lima, Lagos i Lahor ponašaju na sličan način uprkos tome što žive u različitim okruženjima i imaju različite evolutivne istorije.

Mnoga od ovih ponašanja utiču na preživljavanje i reprodukciju, pa je razumevanje ovog oblika gubitka raznolikosti važno za uspešno očuvanje divljih životinja, kao i za buduće urbanističko planiranje.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)