Dug kao autobus, zubi su mu bili poput banana, ždrao je dinosauruse… Konačno rešena tajna krokodila strave

Ogroman, izumrli gmizavac Deinosuhus ili krokodil strave hranio se dinosaurusima i imao je široku njušku poput aligatorove. Ipak, ovaj svoj uspeh dugovao je osobini koja nedostaje modernim aligatorima – toleranciji na slanu vodu.

Deinosuhus je bio jedan od najvećih krokodila koji su ikada živeli, s telom dugim skoro kao autobus i zubima veličine banane. Pre između 82 i 75 miliona godina, ovaj predator na vrhu lanca ishrane plivao je u rekama Severne Amerike. Lobanja mu je bila široka i dugačka, sa loptastom izbočinom na vrhu kakva nije viđena ni kod jedne druge strukture lobanje kod krokodilola.

Preporučujemo

Tragovi zuba na kostima iz perioda krede ukazuju da je Deinosuhus lovio dinosauruse ili se hranio njihovim lešinama, javio je CNN.

Krokodil strave ili „veliki aligator“

Uprkos svom naučnom imenu, koje se prevodi kao krokodil strave, Deinosuhus se obično naziva „velikim aligatorom“, a prethodne procene njegovih evolucionih veza svrstavale su ga s aligatorima i njihovim drevnim srodnicima. Međutim, nova analiza fosila i poređenje sa DNK živih krokodila, među kojima su aligatori i krokodili, sugeriše da Deinosuhus pripada drugačijoj grani porodičnog stabla.

Za razliku od aligatora, Deinosuhus je zadržao žlezde za slanu vodu svojih predaka krokodila, što mu je omogućavalo da toleriše slanu vodu, pišu naučnici u žurnalu Communications Biology. Moderni krokodili imaju ove žlezde, koje sakupljaju i oslobađaju višak natrijum-hlorida.

Tolerancija na so pomogla bi Deinosuhusu da se kreće Zapadnim unutrašnjim morem koje je nekada delilo Severnu Ameriku. Krokodil strave je tada mogao da se raširi kontinentom i naseli priobalne močvare sa obe strane drevnog unutrašnjeg mora, kao i duž atlantske obale Severne Amerike.

Revidirano porodično stablo krokodila nudi nova znanja o otpornosti ove grupe na klimatske promene i nagoveštava kako su se neke vrste prilagodile zahlađenju životne sredine dok su druge izumrle.

Sa žlezdama za so koje su mu omogućavale da putuje tamo gde njegovi rođaci aligatori nisu mogli, krokodil strave naselio je staništa prepuna krupnog plena. Deinosuhus je evoluirao da postane ogroman i rasprostranjen predator koji je dominirao močvarnim ekosistemima, gde se hranio praktično čime god je poželeo.

- Niko nije bio bezbedan u ovim močvarama dok je Deinosuhus bio tu. Govorimo o apsolutno monstruoznoj životinji. Definitivno oko 8 metara ili više ukupne dužine tela – rekao je za CNN dr Marton Rabi, profesor Instituta za geonauke Univerziteta u Tibingenu.

Otpornost na slanu vodu

Od sredine 19. veka fosili krokodila strave pronađeni su na obe strane drevnog mora. Najveći od njih – Deinocushus riogradensis – živeo je na zapadnoj strani, na istočnoj obali ostrva Laramidija, koje čini oko trećine kopnene mase Severne Amerike.

- Naša analiza pokazala je da je otpornost na slanu vodu drevna osobina mnogih krokodila, ali da je kasnije izgubljena kod aligatora – rekao je Rabi.

- Ova ekološka osobina omogućila je da opstaju u vreme dramatičnih promena u okruženju, poput skoka nivoa mora, koji su vodili do izumiranja manje tolerantnih vrsta – rekao je dr Evon Hekala, profesor biologije na Univerzitetu Fordham, koji nije bio uključen u istraživanje.

Istraživači su konstruisali novo porodično stablo krokodila zahvaljujući molekularnim podacima modernih krokodila, da bi im bilo jasno koje osobine dele svi aligatori. Aligatori su veća tela razvili tek pre 34 miliona godina, nakon zahlađenja. U vreme kada su se pojavili, krokodil strave je odskakao zbog svoje veličine. Deinosuhus nije bio „veliki aligator“ i razdvojio se od njih pre razvoja aligatora.

(Telegraf Nauka/CNN)