Vunasti nosorog je imao grbu na leđima, otkriva zamrznuta mumija

Još se ne zna da li je grba nestajala nakon detinjstva.

Istraživači su prvi put pronašli mumificirane ostatke vunastog nosoroga sa velikom grbom na zadnjoj strani vrata.

Odsutno kod svih drugih poznatih primeraka ove magafaune iz ledenog doba, veliko ispupčenje potvrđuje izuzetnu preciznost prastarih pećinskih crteža koji prikazuju nosoroge sa grbavim leđima.

Preporučujemo

Pre više od 35.000 godina, preistorijski umetnici su ukrasili zidove pećine Šove u Francuskoj sa zapanjujuće preciznim prikazima životinja, premda su njihovi crteži vunastih nosoroga dosad bili posmatrani sa izvesnom sumnjom.

Nasuprot tim drevnim crtežima, mumificirani nosorozi su uvek pronalaženi bez grbe, zbog čega se postavljalo pitanje zašto su slikari iz vremena ledenog doba prikazivali ovu vrstu sa tom anatomskom odlikom.

Autori nove studije izveštavaju o otkriću mumificiranog mladog vunastog nosoroga u permafrostu Jakutije u Sibiru. Smatraju da je u vreme smrti preistorijska životinja bila stara oko četiri godine i kažu da poseduje veoma jasno izraženu grbu u oblasti vrata i lopatica.

Izumrli pre oko 10.000 godina, vunasti nosorozi su vrlo daleki rođaci belih nosoroga, koji su jedina postojeća vrsta nosoroga sa grbom. Međutim, dok se grba belog nosoroga sastoji uglavnom od mišića i ligamenta, vunasti nosorog je imao grbu ispunjenu masnoćom.

Autori studije zato zaključuju da je prisustvo grbe kod ove dve vrste primer homoplazije, što znači da iako grbe izgledaju slično – nemaju poreklo od zajedničkog pretka.

Na osnovu histološke analize, zaključeno je da je grba verovatno bila ispunjena belim masnim ćelijama, koje skladište energiju u obliku lipida i izazivaju povećanje težine kad ih ima previše. Trenutno nije jasno da li su grbu imali samo mladi vunasti nosorozi ili je ostajala na vratovima tih stvorenja tokom celog života.

Istraživači stoga nude dva moguća objašnjenja za prisustvo grbe. Jedno je da je pomagala mladim nosorozima da im bude toplo dok ne postanu dovoljno veliki da imaju dovoljno telesne masnoće. Drugo je da vunasti nosorozi zadržavaju grbe u odraslom dobu i da ta zaliha masti igra važnu ulogu u termoregulaciji i skladištenju nutrimenata tokom njihovih života.

S obzirom na prikaze grbavih odraslih nosoroga u pećini Šove, autori studije smatraju da je ta anatomska odlika možda bila doživotna. Međutim, mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Na primer, da li se veličina grbe menjala sa sezonama?

Uprkos tim neizvesnostima, istraživači kažu da je njihovo otkriće ustanovilo da su najveći predstavnici mamutske faune, vunasti mamuti i vunasti nosorozi imali odliku koja ih razlikuje od njihovih živih rođaka – grbu masti.

(Telegraf Nauka/IFL Science)