Proučavanje fosila haićanskih majmuna baca svetlo na njihovu ekstinkciju pre više vekova

Nalazi o njihovim životima i smrtima mogu doprineti očuvanju nestajućih vrsta.

Izučavanje retkih fosila vilica i drugih delova lobanje davno izumrlog karipskog majmuna, kažu istraživači, otkrilo je nove informacije o anatomiji i ekologiji izumrlog primata koji je živeo na Haitiju (Hispanjoli) – karipskom ostrvu koje dele Haiti i Dominikanska Republika.

Među pronađenim fosilima u poplavljenim pećinama u Dominikanskoj Republici nalaze se sedam lobanja, pet viličnih kostiju i desetine drugih delova skeleta. Ta lokacija, Kueva Mačo, dosad je najbogatija fosilima primata na Haitiju.

Preporučujemo

Nalazi pokazuju da je majmun Antillothrix bernensis izumro u nekom trenutku tokom poslednjih 10.000 godina, kaže Šivon Kuk, profesorica funkcionalne anatomije i evolucije Medicinske škole Univerziteta Džons Hopkins.

Fosili pomažu da se bolje razume anatomija Antillothrixa, što može pomoći u identifikaciji ekoloških faktora koji su doprineli njegovom izumiranju. Podaci takođe mogu odrediti politiku očuvanja preostalog diverziteta sisara na Karibima i drugim mestima.

Prof. Kuk je bila deo tima koji je 2009. godine identifikovao prvu lobanju juvenilnog haićanskog majmuna. Otada su ronioci iz Dominikanskog speleološkog društva u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom nastavili da pretražuju slične okolne pećine, što je dovelo do otkrića najnovije kolekcije fosila iz 2018.

Prilika da se proučava toliko fosila južnoameričkih i karipskih majmuna se retko ukazuje. Samo još jedna vrsta izumrlog južnoameričkog majmuna, Homunculus patagonicus, davno izumrle životinje koja je živela u Patagoniji, poznata je po sličnom velikom broju fosila.

„Broj i kvalitet lobanja Antillothrixa omogućili su nam da potpuno opišemo lobanju i razumemo varijacije između jedinki“, kaže Kuk. „To nam može dati informacije o ishrani i društvenim sistemima tih životinja“.

Pomoću virtuelnih trodimenzionalni modela napravljenih na osnovu fosila, naučnici su zaključili da su muški i ženski haićanski majmuni bili monomorfni (otprilike iste veličine) i teški do 2,3 kilograma.

„To ukazuje da među mužjacima nije bilo mnogo nadmetanja za ženke. Možda su živeli u malim porodičnim grupama sastavljenim od ženke, mužjaka i nesamostalnog potomstva“, kaže Kuk.

Zaobljeni zubi i relativno mali očnjaci ukazuju da se ishrana ovih izumrlih majmuna sastojala uglavnom od voća.

Antillothrix možda ima modernog rođaka. Težak samo otprilike jedan kilogram, južnoamerički titi majmun, sa kratkim očnjacima, daje najtačniju sliku kako je haićanski majmun mogao izgledati.

Međutim, kako je sedam ili osam tih majmuna završilo na dnu pećine pre oko 10.000 godina? Možda se radi o lošoj sreći, mada je malo verovatno da bi osam primata koji žive na drveću upali u pećinu. Znaci povreda na fosilima vilica daju drugi mogući odgovor: sova predator.

„Sove su sklone konzumaciji masetera, velikog mišića povezanog sa vilicom, a povrede su u skladu s tim“, kaže Kuk. „Možda je neka sad izumrla sova, koja je bila prilično velika, uhvatila majmune i odnela ih u pećinu u kojoj živi. Ostaci plena sova nisu neuobičajeni za haićanske pećine“.

Kao sledeći korak, istraživači nameravaju da pažljivije ispitaju druge kosti Antillothrixa, uključujući ekstremitete, rebra i pršljenove.

Dodatna saznanja o tim životinjama daju uvid u prošlost i pomažu da bolje razumemo sadašnji i prošli biološki diverzitet Dominikanske Republike i Haitija. Ove zemlje su nekad imale ne samo majmune i džinovske sove, već i džinovske lenjivce, velike glodare i nekoliko vrsta rovčica koje se hrane insektima, krokodila i kornjača.

(Telegraf Nauka/Science Daily)