Ptice su se gnezdile na Arktiku pre 73 miliona godina - pored dinosaurusa

Proleće na Arktiku donosi mnoštvo pijukanja i paperjastih ptića dok se milioni ptica okupljaju radi odgajanja svojih mladunaca.

Isto je bilo pre 73 miliona godina – nova studija dokumentuje najraniji poznati primer gnežđenja ptica u polarnim regionima.

Preporučujemo

Ptice postoje 150 miliona godina, kaže Loren Vilson sa Univerziteta Prinston i Univerziteta Aljaske u Ferbanksu. Pola svog postojanja se gnezde na Arktiku.

Pomoću desetina malenih fosilizovanih kostiju i zuba sa lokacije na Aljasci, ona i kolege su identifikovali više tipova ptica – ptice ronilice koje liče na severne gnjurce, ptice slične galebovima i nekoliko vrsta ptica nalik modernim patkama i guskama – koje su se razmnožavale na Arktiku dok su dinosaurusi živeli u istim oblastima.

Pre ove studije, najraniji poznati dokaz o reprodukciji ptica na Arktiku ili Antarktiku bio je oko 47 miliona godina star, znatno nakon što je asteroid ubio 75% životinja na Zemlji.

Starost dokaza o razmnožavanju ptica u polarnim regionima povećava se 25-30 miliona godina, kaže Patrik Drakenmiler, direktor Muzeja Severa na Univerzitetu Aljaske. Ptičji fosili su deo kolekcije Muzeja. Arktik se smatra obdaništem modernih ptica. Lepo je kad posetite Krimers Fild, stajalište za migrirajuće guske, patke i ždralove u oblasti Ferbanksa, znati da to rade 73 miliona godina, rekao je Drakenmiler.

Postojanje ogromne kolekcije prastarih ptičjih fosila je izvanredno, s obzirom na delikatnost ptičjih kostiju. To je dvostruko tačno za kosti ptića, koje su porozne i krhke. Pronaći kosti ptica iz perioda krede je već velika retkost, a pronaći kosti mladunaca je skoro nečuveno. Zbog toga su ovi fosili značajni, kaže Vilson.

Fosili su pronađeni u geološkoj formaciji Prins Krik, oblasti duž reke Kolvil u regionu Nort Slop, poznate po fosilima dinosaurusa. Naučnici su identifikovali više od 50 ptičjih kostiju i koštanih fragmenata. Aljaska je postala poznata po fosilima ptica, što niko nije imao u vidu.

Veliki deo paleontologije kičmenjaka fokusira se na otkrivanje velikih kostiju. Naučnici na lokaciji Prins Krik, pak, nastoje da pronađu svaku kost i svaki zub, od vidljivih golim okom do mikroskopskih.

Ova neuobičajena tehnika, koja uključuje prenos sedimenta u laboratoriju radi ispitivanja pod mikroskopom, dala je brojne nove vrste i izuzetne uvide u ponašanje i fiziologiju dinosaurusa, ptica i sisara koji su živeli na Arktiku tokom krede.

Sad smo jedno od najboljih mesta u državi u pogledu ptičjih fosila iz doba dinosaurusa, kaže Drankenmiler.

Ostaje da se vidi da li pronađene kosti predstavljaju najranije poznate pripadnike neornita, grupe koja uključuje sve moderne ptice. Neke od novih kostiju imaju skeletne odlike prisutne samo u toj grupi. Takođe, kao moderne ptice, neke od ovih nisu imale prave zube.

Ako su deo grupe modernih ptica, to bi bili najstariji takvi fosili dosad pronađeni. Trenutno su najstariji takvi fosili iz vremena pre oko 69 miliona godina. Trebalo bi pronaći delimičan ili potpun skelet da bi se znalo sa sigurnošću.

(Telegraf Nauka/Phys.org)