Rešena misterija stara 178 godina: Da li je i zašto voz kasnio 16 minuta 18. oktobra 1841?
Sumirano
- Misterija o geomagnetnom poremećaju iz 1841. godine rešena je - pravi datum događaja je 18. oktobar 1848.
- Istraživanje pokazalo da je poremećaj izazvao kašnjenje voza zbog ometanja telegrafskih sistema.
- Najraniji verodostojan izveštaj o svemirskom vremenu i problemima zbog njega datira iz marta 1847. godine.
Misterija stara 178 godina, povezana sa jednim od najranije zabeleženih primera uticaja svemirskog vremena na tehnologiju, rešena je zahvaljujući međunarodnom timu naučnika, saopštio je Univerzitet u Lankasteru.
Preporučujemo
Ptičje pero pronađeno u izmetu dinosaurusa
Domaće naučno rešenje za fasade budućnosti: Nanotehnologija u službi zaštite zgrada
Prve mreže električnog telegrafa uvedene su tokom 1840-ih, a kako se solarna aktivnost povećavala narednih godina, viktorijanski telegrafisti počeli su da beleže neobjašnjive električne efekte izazvane geomagnetnim poremećajima.
Profesor Džim Vajld sa Univerziteta u Lankasteru sa saradnicima ponovo je analizirao često citiran izveštaj o kašnjenju voza u Ekseteru, za koje se navodilo da je izazvano geomagnetnim poremećajem sa Sunca koji je ometao telegrafske sisteme na železnici.
Ovaj događaj se ranije navodio kao potencijalno najraniji zabeleženi primer uticaja svemirskog vremena na ljudsku tehnologiju, ali istraživanje tima, objavljeno u žurnalu Američke geofizičke unije Space Weather, dovodi tu pretpostavku u pitanje.
Originalni izveštaj
U originalnom izveštaju opisano je kako je voz koji je iz Eksetera u Devonu polazio u 22.05 kasnio 16 minuta kada je „veoma intenzivan magnetni poremećaj“ ometao električnu telegrafsku signalnu opremu koja se koristila za utvrđivanje da li je pruga ispred voza slobodna.
Međutim, istraživači su pronašli ključni problem – železnička linija navedena u izveštaju nije bila otvorena sve do 1846. godine, gotovo pet godina nakon navodnog incidenta iz 1841. Njihova istraga pokazuje da se incident najverovatnije dogodio 18. oktobra 1848. godine, a ne 18. oktobra 1841, kako je navedeno u uticajnom članku objavljenom u žurnalu Nature 1871. godine.
Da bi utvrdili šta se zaista dogodilo, istraživači su ukrstili podatke iz železničkih redova vožnje, istorijskih novina, posmatranja Sunca, izveštaja o aurorama i digitalizovanih geomagnetnih zapisa. Njihova istraga otkrila je snažan geomagnetni poremećaj 18. oktobra 1848. godine, uz izveštaje o pegama na Suncu i aurori koja je bila vidljiva širom Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope. To pruža ubedljive dokaze da je datum u originalnom izveštaju bio štamparska greška.
Nalazi pokazuju da incident u Ekseteru i dalje predstavlja jedan od najranijih dokumentovanih primera ometanja tehnologije usled svemirskog vremena, ali da nije bio prvi. Najraniji trenutno poznat verodostojan izveštaj odnosi se na ometanje telegrafskih sistema na železnici Midland Railway u martu 1847. godine.
- O svemirskom vremenu često se govori kao o savremenom izazovu zbog naše zavisnosti od tehnologija poput satelita, komunikacionih sistema i elektroenergetskih mreža. Međutim, ova studija pokazuje da se društvo suočava sa uticajima svemirskog vremena na tehnologiju gotovo od samog početka postojanja električnih tehnologija – rekao je Džim Vajld, profesor Fakulteta za fiziku i astronomiju Univerziteta u Lankasteru i glavni autor studije, i dodao:
- Kašnjenje voza u Ekseteru fascinantna je priča jer se dogodilo upravo u trenutku kada su nove tehnologije prvi put počele da se suočavaju sa stvarnim uslovima svemirskog okruženja. Kombinovanjem istorijskih arhiva sa naučnim posmatranjima uspeli smo da pokažemo da se događaj gotovo sigurno dogodio 1848, a ne 1841. godine. Iako to znači da nije reč o najranije zabeleženom uticaju svemirskog vremena, ovaj događaj i dalje predstavlja jedan od prvih jasnih primera u kojem je solarna aktivnost poremetila kritičnu infrastrukturu. On takođe pokazuje koliko je važno kombinovati naučne zapise sa tadašnjim novinskim izveštajima i arhivskom dokumentacijom prilikom rekonstrukcije istorijskih događaja povezanih sa svemirskim vremenom.
Detektivska priča
Dr Majk Hepgud, gostujući naučnik i stručnjak za svemirsko vreme u STFC RAL Space, rekao je da njihovo „istraživanje pomalo podseća na detektivsku priču“.
- Spajali smo veliki broj arhivskih zapisa kako bismo bolje razumeli istorijski događaj povezan sa svemirskim vremenom. Ono ukazuje na važnost očuvanja ovih starijih zapisa, koji nam pružaju osnovu dokaza potrebnu za tumačenje događaja iz prošlosti i unapređivanje budućih predviđanja – rekao je on.
Skoro dva veka kasnije, železnice i druga kritična infrastruktura i dalje su ranjive na svemirsko vreme, iako su u pitanju potpuno drugačije tehnologije, uključujući elektroenergetske sisteme, signalnu opremu, satelitsku navigaciju i komunikacione mreže.
- Ovo istraživanje naglašava da svemirsko vreme nije nova pretnja, već dugotrajna prirodna opasnost. Tehnologije na koje ono utiče razvile su se od železničkih telegrafa do satelita, komunikacionih mreža i elektroenergetskih sistema, ali izazov ostaje isti: razumeti rizik i obezbediti otpornost društva na njegove posledice – rekao je dr Vajld.
Dr Hepgud naglasio je da iako su današnje mogućnosti praćenja svemirskog vremena daleko naprednije od svega iz 19. veka, savremene tehnologije od kojih zavisimo mnogo su ranjivije na solarn oluje.
- Produbljivanje našeg razumevanja ovih događaja od ključnog je značaja za pripremu i ublažavanje posledica svemirskog vremena – posebno dok ulazimo u deceniju uzbudljivog razvoja svemirskih tehnologija, koja će se tokom 2030-ih suočiti sa izazovima novog solarnog ciklusa – rekao je on.
(Telegraf Nauka / Lancaster University)