Moringa može da uklanja mikroplastiku iz vode

Biljka Moringa oleifera, poznata i i kao moringa, ima potencijal da uklanja mikroplastiku iz vode. To je pokazala studija sprovedena na Institutu za nauku i tehnologiju Državnog Univerziteta Sao Paola u Sao Žoze du Kamposu, u Brazilu.

Moringa oleifera potiče iz Indije i dobro je prilagođena tropskim zemljama. Koristi se u razne svrhe, kao što je ishrana jer su njeno lišće i seme veoma hranjivi. Već nekoliko godina istraživači proučavaju potencijal semena u tretmanu vode, a studija o tome objavljena je u žurnalu ACS Omega, koji izdaje Američko društvo hemičara, piše EurekAlert!

Preporučujemo

- Pokazali smo da slani ekstrakt semena deluje slično kao aluminijum-sulfat, koji se koristi u postrojenjima za preradu vode za koagulaciju vode koja sadrži mikroplastiku. U alkalnijim vodama, pokazao se čak i bolje od hemijskog proizvoda – rekla je Gabrijela Batista, prva autorka studije.

- Jedini nedostatak koji je do sada pronađen u poređenju sa aluminijum-sulfatom bio je porast rastvorene organske materije, čije bi uklanjanje moglo učiniti proces skupljim. Međutim, u malom obimu, kao što su seoska imanja i male zajednice, metoda bi mogla da se koristi isplativo i efikasno - rekao je Adrijano Gonsalveš dos Reis, profesor na Institutu.

Studija se fokusirala na tretman vode putem „in-line“ filtracije. U ovom procesu voda se koaguliše, što destabilizuje čestice, a zatim prolazi kroz peščani filter. Ova metoda tretmana pogodna je za vodu niske zamućenosti, što znači da je ona bistrija i ne zahteva mnogo preliminarnih procesa.

Koagulacija je neophodna jer zagađivači, poput mikroplastike, imaju negativno električno naelektrisanje na svojoj površini i odbijaju se međusobno, kao i od peska u filterima za tretman vode. Koagulanti, kao što su slani ekstrakt moringe (koji se može napraviti kod kuće) i aluminijum-sulfat, neutrališu ovo naelektrisanje. To uzrokuje da se zagađivači grupišu kako bi mogli da se profiltriraju.

U prethodnoj studiji, grupa je pokazala efikasnost semena moringe za koagulaciju u kompletnom ciklusu tretmana vode, koji takođe uključuje flokulaciju, sedimentaciju i filtraciju.

Da bi testirali efikasnost metode tretmana vode, istraživači su koristili vodu iz slavine koju su kontaminirali polivinil-hloridom (PVC). Mikroplastika iz ovog izvora izabrana je jer je PVC jedna od najopasnijih plastika po ljudsko zdravlje zbog svog dokumentovanog mutagenog i kancerogenog potencijala. PVC je takođe rasprostranjen na površinama vodenih tokova i u vodi tretiranoj tradicionalnim procesima.

Oni su veštački „ostareli“ PVC koristeći ultraljubičasto zračenje kako bi oponašali prirodne procese i reprodukovali svojstva prirodno ostarele mikroplastike. Voda kontaminirana mikroplastikom prošla je kroz koagulaciju i filtraciju u „testu s teglom“, uređaju koji replicira procese tretmana vode u malom obimu. Rezultati su potom upoređeni sa onima iz istih testova sprovedenih na vodi tretiranoj aluminijum-sulfatom, jedinjenjem koje se koristi u tradicionalnim tretmanima.

Skenirajuća elektronska mikroskopija (SEM) korišćena je za brojanje čestica mikroplastike pre i posle tretmana. Veličina flokula (pahulja) formiranih različitim tretmanima merena je kamerom velike brzine i laserskim zrakom; nisu pronađene značajne razlike u uklanjanju čestica.

Grupa sada testira ekstrakt semena moringe koristeći vodu prikupljenu direktno iz reke Paraiba do Sul, koja snabdeva Sao Žoze du Kampos. U dosadašnjim eksperimentima proizvod se pokazao veoma efikasnim u tretmanu prirodne vode.

- Sve je veći regulatorni nadzor i zabrinutost za zdravlje u vezi sa upotrebom koagulanata na bazi aluminijuma i gvožđa, jer oni nisu biorazgradivi, ostavljaju rezidualnu toksičnost i nose rizik od bolesti. Iz tog razloga, potraga za održivim alternativama se intenzivirala - zaključuje Reis.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)