Da li se prsti u vodi uvek smežuraju na isti način? Naizgled besmisleno istraživanje može da pomogne policiji
Dečja pitanja mogu da nateraju istraživače da otkriju neke neobične stvari. Upravo to je bio slučaj sa Gajom Džermanom, koji je upravo objavio studiju o tome da li se prsti uronjeni u vodu uvek smežuraju na isti način.
Ovaj istraživač sa Univerziteta u Bingamtonu pre nekoliko godina objavio je istraživanje o tome zašto se ljudska koža smežura kada je predugo u vodi. Prihvaćeno mišljenje bilo je da voda natopi kožu i da se ona zato smežura, ali nikad nije urađeno istraživanje koje bi to potvrdilo ili opovrglo. Kada su Džerman i njegov tim uradili istraživanje, otkrili su da se u stvari krvni sudovi ispod kože u stvari skupljaju posle produženog potapanja u vodi i da je to razlog što se koža smežura, saopštio je Univerzitet u Bingamtonu.
Preporučujemo
Kineski naučnici razvili ledene tetovaže: Prvo ih urezali tardigradima
Kako da apokalipsa ne bude kraj? Za preživljavanje grada neophodno 1.140 hektara pod usevima i ova hrana
On je o tome pisao za The Conversation i to u okviru njihove kategorije Radoznala deca. Jedno od naknadnih pitanja, međutim, iznenadilo ga je.
- Đak me je pitao: „Da li se koža uvek smežura na isti način?“ Nisam imao pojma šta da odgovorim. Zato sam pokrenuo ovo istraživanje – rekao je Džerman.
Studija je objavljena u Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials i pokazuje da je odgovor – da. Topografski obrasci na koži su konstantni i posle višestrukog potapanja u vodi.
- Krvni sudovi ne menjaju mnogo svoj položaj. Kreću se pomalo, ali u odnosu na ostale krvne sudove, prilično su statični – rekao je Džerman.
Ispitanicima su prsti bili potopljeni u vodi 30 minuta, pa su im zatim prsti slikani, a onda je ceo proces ponavljan najmanje 24 sata kasnije. Poređenjem slika utvrđeno je da su nabori na prstima jednaki nakon oba potapanja.
Došli su i do zanimljivog bočnog otkrića, kažu.
- Čuli smo da se prsti ne smežuraju kod ljudi kojima je oštećen medijalni nerv (srednji živac). Jedan od mojih studenata rekao je da on ima oštećenje, pa smo ga testirali. Zaista – nije mu se smežurala koža – rekao je Džerman.
Iako deluje kao besmisleno istraživanje i nastalo je na osnovu dečjeg pitanja, istraživači kažu da ovo može da ima realnu primenu u forenzici, posebno kada je potrebno uzeti otiske prstiju na mestima zločina i identifikovati tela koja su dugo bila u vodi. Džerman objašnjava da je njegov otac bio policajac u Britaniji.
- Biometrika i otisci prstiju urezani su u moj mozak. Uvek razmišljam o takvim stvarima jer mi je to fascinantno – rekao je on.
Kako kaže, nastaviće da proučava i potapanje u vodi.
- Osećam se kao dete u prodavnici slatkiša, ima toliko naučnih pitanja na koja nemam odgovor. Zahvaljujem ljudima iz The Conversation i sjajnim pitanjima koja su nam pomogla da stvorimo nešto novo i zanimljivo – dodao je Džerman.
(Telegraf Nauka/BingUNews)
Povezane vesti
Mogu li kitovi i delfini evoluirati da ponovo budu kopnene životinje?
Vanzemaljski život možda nimalo ne izgleda kao život na Zemlji: Kako onda da ga tražimo?
Naučnici nakon 40 godina otkrili misterioznu hemikaliju u pijaćoj vodi
Ovo je potpuno šokantno: DNK analiza može pogrešno da poveže osobu sa mestom zločina, pokazalo istraživanje
Video: Prvi snimak džinovske lignje
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
