Potpuno neverovatno: Ledeni čovek Eci i čovek iz Ust-Išima nosili su opasni virus HPV16, pokazala analiza

U mumiji ledenog čoveka Ecija, koji je živeo pre 5.300 godina, i ostacima praistorijskog muškarca iz Ust-Išima, koji je živeo pre 45.000 godina u Sibiru, pronađen je soj humanog papiloma virusa (HPV) koji izaziva rak. To je pokazalo najnovije istraživanje, a prenosi Live Science.

Naučnici su analizirali drevne genetičke podatke ranije prikupljene iz ovih jedinki i utvrdili da su obojica verovatno nosila HPV16, navodi se u radu postavljenom na preprint serveru bioRxiv. U studiji, koja još nije prošla stručnu recenziju, autori predstavljaju ono što nazivaju „najranijim molekularnim dokazom” HPV16 kod anatomski modernih ljudi.

Preporučujemo

Ovi izuzetno rani dokazi o prisustvu HPV16 kod ljudi osporavaju ideju da su nam virus preneli neandertalci, koji su se sa nama preklapali u Evroaziji u periodu od pre između 60.000 i 34.000 godina, navode istraživači. Ipak, tim je priznao da je njihov uzorak od samo dve osobe mali, pa je i dalje teško sa sigurnošću znati odakle HPV16 potiče.

HPV obuhvata raznoliku porodicu virusa koji se prvenstveno prenose direktnim kontaktom koža-na-kožu ili seksualnim putem, i danas su veoma rasprostranjeni kod ljudi. Većina infekcija prolazi bez simptoma, ali u malom broju slučajeva, HPV16 i drugi visokorizični tipovi (poznati kao onkogeni papiloma virusi) mogu podstaći razvoj određenih vrsta raka.

Iako je klinički značaj papiloma virusa dobro poznat, malo se zna o njihovoj zastupljenosti među praistorijskim ljudskim populacijama. U studiji su autori istražili dugogodišnje pitanje o tome koliko dugo onkogeni papiloma virusi, a posebno HPV16, cirkulišu kod modernih ljudi, rekao je za Live Science koautor studije Marselo Briones, profesor u Centru za medicinsku bioinformatiku na Medicinskom fakultetu Federalnog univerziteta u Sao Paulu u Brazilu.

- Rezultati ukazuju na to da je HPV16 povezan sa anatomski modernim ljudima veoma dugo, verovatno mnogo pre velikih podela populacija van Afrike, odnosno pre 50.000 do 60.000 godina. Ovo podržava ideju da onkogeni humani papiloma virusi nisu skorašnji patogeni, već dugogodišnji saputnici svojih domaćina, koji su evoluirali zajedno sa primatima i ljudima tokom dugih evolucionih perioda - rekao je Briones.

Istraživači su ponovo analizirali javno dostupne skupove podataka sekvenciranja genoma i za Ecija i za sibirskog čoveka, poznatog kao Ust-Išim. Ove osobe su izabrane jer predstavljaju dva najbolje očuvana i najbolje okarakterisana drevna ljudska genoma koja su dostupna, naveo je Briones.

Eci je prirodno mumificiran čovek čiji su ostaci stari 5.300 godina otkriveni 1991. godine visoko u Alpima, na granici Austrije i Italije. Njegovo izuzetno dobro očuvano telo, odeća i alati od tada pružaju redak uvid u praistorijski život u tom regionu, pa nije čudno što je postao najčuvenija evropska mumija. Čovek iz Ust-Išima, koji je otkriven 2008. godine, živeo je pre oko 45.000 godina u današnjem zapadnom Sibiru. Njegovi ostaci, jedna butna kost, dali su jedan od najstarijih genoma modernog čoveka koji je ikada u potpunosti sekvenciran.

Briones i kolege su pretražili genetičke baze podataka za fragmente DNK koji se poklapaju sa poznatim HPV genomima. Pronašli su više fragmenata DNK koji odgovaraju tipu HPV16 (konkretno, lozi poznatoj kao HPV16A) kod obe jedinke, što ukazuje na to da je virus bio prisutan kod njih.

Većina prethodnih hipoteza o tome kada se HPV16 pojavio kod modernih ljudi oslanjala se na kompjuterske modele o tome kako virus evoluira tokom vremena. Oni sugerišu da virus ima drevno evoluciono poreklo, ali im je nedostajala direktna biološka potvrda, navodi istraživač. Generalno, kompjuterski modeli ukazuju na to da su papiloma virusi verovatno koevoluirali sa kičmenjacima stotinama miliona godina.

Iako se ovaj preprint rad ne bavi krajnjim poreklom HPV-a kao grupe, on pokazuje da je bar jedan visokorizični tip bio prisutan kod modernih ljudi pre najmanje 45.000 godina.

S obzirom na ovaj rani datum, novi nalazi osporavaju prethodno predloženu hipotezu da su neandertalci preneli HPV16A populacijama praistorijskog Homo sapiensa putem ukrštanja, rekao je Briones. Ipak, on je napomenuo da su zaključci nove studije ograničeni zbog malog skupa podataka.

Kunrad Van Dorsler, vršilac dužnosti kopredsedavajućeg odeljenja za imunobiologiju na Univerzitetu u Arizoni, koji nije učestvovao u studiji, rekao je za Live Science da se „uglavnom” slaže sa zaključcima rada, napominjući da su autori „rigorozno dokazali” da su obe jedinke verovatno bile zaražene virusom HPV16.

- Iskreno sam uzbuđen zbog implikacija ove studije jer ona podržava neke ključne pretpostavke o istoriji ove porodice važnih virusa - rekao je Van Dorsler.

Međutim, Van Dorsler je dodao da bi tvrdnja autora studije da njihovi nalazi osporavaju ideju da je HPV16A prvi put ušao u našu vrstu putem ukrštanja sa neandertalcima mogla biti prenaglašena s obzirom na predstavljene podatke. To je delom zato što je ranije pokazano da čovek iz Ust-Išima ima neandertalsku DNK u svom genomu, „što ukazuje na to da se ukrštanje dogodilo pre života čoveka iz Ust-Išima”, rekao je Van Dorsler.

- Dakle, pošto ovaj uzorak ima i neandertalsku DNK i DNK virusa HPV16, to ne dokazuje da HPV16 ne potiče od neandertalaca – dodao je.

(Telegraf Nauka/Live Science)