Neandertalci i mezolitski lovci-sakupljači oblikovali su evropski pejzaž mnogo pre poljoprivrede

Zamislite Evropu pre više desetina hiljada godina: guste šume, velika krda slonova, bizona i divljih goveda — i male grupe ljudi naoružanih vatrom i kopljima. Nova studija pokazuje da su ti ljudi ostavili mnogo jasniji trag na pejzažu nego što se ranije pretpostavljalo.

Koristeći napredne računarske simulacije, međunarodni istraživački tim, uključujući istraživače sa Univerziteta u Orhusu, ispitivao je kako su klima, velike životinje, vatra i ljudi uticali na vegetaciju Evrope tokom dva topla perioda u prošlosti.

Preporučujemo

Upoređujući rezultate sa opsežnim analizama polena iz istih perioda, istraživači su izračunali kako su različiti faktori oblikovali biljni pokrivač.

Zaključak je jasan: i neandertalci i kasniji mezolitski lovci-sakupljači imali su snažan uticaj na obrasce vegetacije u Evropi — mnogo pre pojave poljoprivrede.

„Studija daje novu sliku prošlosti“, kaže Jens-Kristian Svening, profesor biologije na Univerzitetu u Orhusu. „Postalo nam je jasno da klima, veliki biljojedi i prirodni požari nisu mogli objasniti rezultate analize polena. Uključivanje ljudi u jednačinu — i efekata požara koje su ljudi izazvali i lova — dovelo je do mnogo boljeg slaganja“.

Ljudi su potisnuli velike životinje

Istraživači su se fokusirali na dva topla perioda u prošlosti.

Jedan je poslednji interglacijalni period, pre oko 125.000–116.000 godina, kad su neandertalci bili jedini ljudi u Evropi. Drugi period je vreme odmah nakon poslednjeg ledenog doba, rani holocen, pre 12.000–8.000 godina, kad su na tom prostoru živeli mezolitski lovci-sakupljači naše vrste, homo sapijens.

Tokom poslednjeg interglacijalnog perioda, Evropa je bila dom bogatoj i raznovrsnoj megafauni, sa slonovima i nosorozima koji su živeli pored bizona, divljih goveda, konja i jelena.

U mezolitskom periodu, slika je bila drugačija: najveće vrste su nestale ili su se njihove populacije značajno smanjile — zbog opšteg nestanka megafaune nakon globalnog širenja homo sapijensa.

„Naše simulacije pokazuju da su mezolitski lovci-sakupljači mogli uticati na čak 47% distribucije biljnih tipova. Uticaj neandertalaca bio je manji, ali i dalje značajan — oko 6% za distribuciju biljnih tipova i 14% za otvorenost vegetacije“, kažu istraživači.

Efekti ljudi na vegetaciju uključivali su i vatru — paljenje drveća i žbunja — i faktor koji je ranije bio zanemaren: lov na velike biljojede.

„Neandertalci se nisu ustručavali da love i ubijaju čak i džinovske slonove – životinje teške do 13 tona. Lov je imao i snažan indirektan efekat. Manje biljojeda značilo je više prekomernog rasta i tako više zatvorene vegetacije. Međutim, efekat je bio ograničen, pošto su neandertalci bili toliko malobrojni da nisu eliminisali velike životinje ili njihovu ekološku ulogu — za razliku od homo sapijensa u kasnijim vremenima“, kaže Svening.

Istraživači smatraju da rezultati pružaju novo viđenje uloge naših predaka kad je reč o prirodnom pejzažu. Zapravo, to dovodi u pitanje ideju netaknutog pejzaža u Evropi pre pojave poljoprivrede.

„Neandertalci i mezolitski lovci-sakupljači bili su aktivni kokreatori evropskih ekosistema“, kaže Svening.

„Studija je u skladu sa etnografskim studijama o lovcima-sakupljačima i arheološkim nalazima, ali ide korak dalje dokumentujući kako je ljudski uticaj mogao biti veliki pre više desetina hiljada godina — pre nego što su ljudi počeli da obrađuju zemlju“.

Istraživači ističu da interdisciplinarna saradnja — između ekologije, arheologije, palinologije (znanje o polenu) — i razvoj naprednih računarskih modela za simulaciju prošlih ekosistema predstavljaju jake strane studije.

Ovo je prva simulacija koja kvantifikuje kako su neandertalci i mezolitski lovci-sakupljači mogli oblikovati evropske pejzaže. Dve su ključne prednosti: spajanje izuzetno velikog skupa novih prostornih podataka koji pokrivaju čitav kontinent tokom više hiljada godina i udruživanje simulacije sa algoritmom optimizacije na bazi veštačke inteligencije. To omogućava izvođenje velikog broja scenarija i identifikaciju najverovatnijih ishoda.

Računarsko modeliranje je jasno pokazalo da klimatske promene, veliki biljojedi kao što su slonovi, bizoni i jeleni, kao i prirodni požari nisu dovoljni za objašnjenje promena u podacima o drevnom polenu. Da bi se razumela vegetacija tog vremena, moramo uzeti u obzir uticaje ljudi — i direktne i indirektne. Čak i bez vatre, lovci-sakupljači su menjali pejzaž jer je njihov lov na velike životinje činio vegetaciju gušćom.

Uprkos novoj studiji, još uvek postoje praznine u našem razumevanju ranog uticaja ljudi na pejzaž, kaže Svening.

Istraživači naglašavaju da bi bilo interesantno uraditi računarske simulacije za druge periode i delove sveta. Severna i Južna Amerika i Australija su posebno interesantne jer ih nisu naseljavale ranije homininske vrste pre homo sapijensa, pa istraživači mogu uporediti pejzaže iz nedavne prošlosti sa i bez uticaja ljudi.

Iako veliki modeli daju široku sliku, detaljna lokalna istraživanja su apsolutno bitna za bolje razumevanje kako su ljudi oblikovali pejzaž u preistorijskim vremenima.

(Telegraf Nauka/Phys.org)