Najveća temperatura koju ljudsko telo može da podnese?

Istraživači smatraju da postoji gornja granica temperature koju ljudsko telo može da podnese – ali mnogi ljudi bi se mogli suočiti sa smrtnosnim zdravstvenim problemima pre dostizanja tog nivoa.

Dok globalno zagrevanje uzrokuje porast temperatura širom planete, ekstremna toplota postaje sve uobičajenija – i stoga je sve veća zdravstvena pretnja. Ljudsko telo je otporno, ali ima svoje granice, piše Live Science.

Preporučujemo

Odgovor je jednostavan: temperaturna granica je temperatura „vlažnog termometra“ od 35 stepeni Celzijusovih, kaže studija iz 2020. To nije temperatura vazduha koju objavljuju meteorolozi ili mape vremenskih prilika. Temperatura vlažnog termometra se meri pomoću termometra obloženog tkaninom koja je natopljena tečnošću, a dobijena mera uzima u obzir i toplotu i vlažnost. Vlažnost je važna jer je sa više vode u vazduhu znoju teže da ispari sa tela i ohladi čoveka.

Ako je vlažnost niska, a temperatura visoka, ili obrnuto, temperatura vlažnog termometra verovarno neće biti blizu granične tačke tela, kaže Kolin Rejmond iz Laboratorije NASA za mlazni pogon (JPL), koji izučava ekstremnu toplotu. Međutim, kad su i vlažnost i temperatura veoma visoki, vlažni termometar se može približiti opasnim nivoima.

Na primer, kad je temperatura vazduha 46,1 stepen, a relativna vlažnost 30%, vlažni termometar pokazuje samo oko 30,5 stepeni. Međutim, kad je temperatura 38,9 stepeni, a relativna vlažnost 77%, vlažni termometar meri oko 35 stepeni, što je opasan nivo za ljude.

Ljudi ne mogu izdržati visoku temperaturu i visoku vlažnost zato što tada više ne mogu da regulišu svoju unutrašnju temperaturu. Ako temperatura vlažnog termometra poraste iznad temperature ljudskog tela – oko 37 stepeni – čovek se može i dalje znojiti, ali neće moći da ohladi telo na temperaturu potrebnu za fiziološko funkcionisanje. Telo postaje hipertermično, doživljavajući toplotni udar na unutrašnjoj temperaturi iznad 40 stepeni. Ovo može dovesti do simptoma kao što su veoma brz puls, konfuzija, delirijum, svrab, malaksalost i koma.

Temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni neće uzrokovati neposrednu smrt – verovatno je potrebno oko tri sata da bi vas ta temperatura ubila. Nije moguće sa sigurnošću znati tačno vreme – iako su neke studije pokušale da ga procene, nije moralno satima podvrgavati ljude tako visokim temperaturama.

Takođe nema načina da se potvrdi da je 35 stepeni tačna temperatura vlažnog termometra koja se ne može izdržati. Istinski broj je negde između 34 i 36,5.

Ko je u opasnosti?

Klima-uređaji mogu da spasu ljude od neidržive toplote. Međutim, nisu dostupni svima i čak tamo gde mnogi ljudi imaju klima-uređaje – električna mreža može biti nepouzdana.

Nekoliko mesta je doživelo temperaturu vlažnog termometra od 35 stepeni tokom zabeležene istorije, mada samo u kratkim periodima. Od kasnih 1980-ih i 1990-ih, žarišta su bili dolina reke Ind u centralnom i severnom Pakistanu i južna obala Persijskog zaliva.

Džakobabad u Pakistanu, ponekad zvan najvrelijim gradom na svetu, prevazišao je temperaturu vlažnog termometra od 35 stepeni barem četiri puta, a gradovi poput La Paza u Meksiku, Port Hedlanda u Australiji i Abu Dabija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima premašili su temperaturu vlažnog termometra od 32 stepena.

Postoje mesta koja počinju da doživljavaju ove uslove tokom jednog ili dva sata, kaže Rejmond. S obzirom na globalno zagrevanje, to će samo postajati češće. Među regionima u opasnosti od takvih temperatura u narednih 30-50 godina su severozapadni Meksiko, severna Indija, jugoistočna Azija i zapadna Afrika.

Nažalost, pošto su klimatske promene već na delu, nastavićemo prilično da se zagrevamo čak i ako bi danas prestala emisija gasova staklene bašte. Neizbežno je da se te oblasti suoče sa ovim problemom u doglednoj budućnosti i nadam se da na spisak neće biti dodato još mesta, kaže Rejmond.

Pogoršanje bolesti

Neki istraživači tvrde da granična tačka vlažnog termometra od 35 stepeni potcenjuje opasnosti visokih temperatura po ljudsko zdravlje. Poup Mozli sa Državnog univerziteta Arizone ističe da se taj broj fokusira na maksimalnu temperaturu koju osoba može da izdrži u optimalnim uslovima. U stvarnosti, faktori poput starosti, fizičke kondicije, nekih lekova i zdravstvenih stanja mogu ograničiti sposobnost borbe čoveka protiv vrućine čak i na manjim temperaturama.

Na primer, vežbanje i izloženost direktnoj Sunčevoj svetosti olakšavaju pregrevanje na nižim temperaturama. Stariji ljudi, osobe sa izvesnim zdravstvenim stanjima, poput hormonskih poremećaja ili gojaznosti, kao i ljudi koji koriste antipsihotike ne mogu regulisati svoju temperaturu tako dobro, pa su podložniji smrti povezanoj sa vrućinom.

Ako uzmemo u obzir neku mladu, zdravu osobu naspram starije osobe sa srčanom insuficijencijom i demencijom, koja zaboravlja da popije vodu, gornja granica izdržljivosti je veoma drugačija.

Štaviše, smrti i bolesti povezane sa vrućinom nisu uvek neposredne. Tokom toplotnih talasa, mnoge smrti se ne mogu posmatrati kao primarno povezane sa vrućinom pošto se najveći broj smrti dešava usled pogoršanja već postojećih stanja.

Visoke temperature mogu pogoršati mnoga medicinska stanja. Vrućina može da poveća visok krvni pritisak i druge srčane probeleme, na primer, pošto utiče na sužavanje krvnih sudova. Ljudi sa bubrežnom bolešću su u opasnosti na vrućini jer utiče na nivoe tečnosti, koje ljudi sa bubrežnom bolešću moraju striktno da regulišu. I neke teške psihijatrijske bolesti mogu uticati na sposobnost čoveka da prepozna rane znake toplotnog stresa, dovodeći ih u opasnost tokom toplotnih talasa. Druga medicinska stanja koja vrućina može pogoršati uključuju dijabetes, astmu i demenciju.

Zbog toga je vrućina faktor koji pogoršava mnoga druga stanja. Tako da je stvarni uticaj vrućine mnogo dalekosežniji i mnogi ljudi se mogu suočiti sa smrtonosnim zdravstvenim problemima na temperaturama vlažnog termometra daleko nižim od 35 stepeni. Mnoge bi pogodila strahovita bolest pre toga.

(Telegraf Nauka/Live Science)