„Više nije bilo moguće raspoznati ko je bio čovek, a ko svinja“: 80 godina remek-dela Džordža Orvela

Britanski pisac Erik Artur Bler, mnogo poznatiji po pseudonimu Džordž Orvel, u avgustu 1945, pre 80 godina, objavio je jedno od najčuvenijih dela svetske književnosti – „Životinjsku farmu“. Ova oštra satira i opis moći koja korumpira relevantna je i danas, saopštio je Univerzitetski koledž Londona, na kome se čuva Orvelova zaostavština.

Nedavno joj je dodat i set pisama između pisca i njegovog izdavača, koji otkriva izazove objavljivanja ove knjige u krhkoj političkoj klimi krajem i nakon Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Kada je reč o „Životinjskoj farmi“, zaostavština prati putovanje knjige u svet. Tu su na mašini otkucane stranice sa ispisanim Orvelovim beleškama, pa čak i radio-drama prilagođena za BBC i emitovana 1947. Sačuvano je i pismo pesnika T. S. Eliota, koji je ishvalio rukopis u julu 1944, ali je odbio da ga objavi.

- Orvelova zaostavština omogućuje nam da vidimo čoveka iza knjiga, pisca koji se rve s politikom, idejama i realnošću objavljivanja. Ipak, izvanredno je što je „Životinjska farma“ putovala kroz jezike, umetničke forme i generacije – rekla je Sara Ečinson, direktorka Specijalnih kolekcija u Biblioteci UCL.

Šarlot Slej, profesorka UCL, za The Conversation podsetila je da je „Životinjska farma“ 17. avgusta 2025. napunila 80 godina.

- Ako postoji jedna stvar koji svaki istorije i političkih nauka zna, to je da ova novela nije o životinjama. Svakako, glavni likovi jesu svinje i konji. Ali u realnosti, tako nam je rečeno, to je priča o Sovjetskom Savezu i šta se desilo idealima komunizma pod korumpiranim vođstvom Josifa Staljina – napisala je ona.

Kako dodaje, čak je i sam Orvel rekao da tako treba čitati tu priču.

- „Životinjska farma“ najpodmuklija je knjiga Džordža Orvela. Na prvi pogled, to je živahna i zabavna priča, i neuobičajeno (za Orvela) puna nežnosti i topline – pilići siročići pažljivo zaštićeni u velikim konjskim kopitima; Moli, lakomislena i sujetna kobila; briga koju životinje pokazuju jedna prema drugoj; odnos magarca Bendžamina i teglećeg konja Boksera. Strepnja počinje da se javlja dok čitalac posmatra dešavanja preko ramena životinja. Možete osećati nespokoj čak i ako uopšte ne razumete politiku. Ali, u to vreme, upućeni antikomunisti bi prepoznali da je reč o elegantnoj satiri Staljina, Trockog i komunističke ideologije – napisala je profesorka Džin Siton, direktora Orvelove zadužbine, za Prospect i dodala:

- Za razliku od „Hiljadu devetsto osamdeset četvrte“, u kojoj je čitalac uronjen u beskrajni, sumorni i uništeni urbani pejzaž koji je Orvel stvorio, „Životinjska farma“ govori o nekom mestu tamo negde, posmatranom u celini sa distance, kao o izdvojenom prostoru. Tako je Orvel video Sovjetsku Rusiju u vreme kada je cela levica bila njome očarana, a mnogi su svesno lagali o njoj (iako, naravno, nisu živeli sa posledicama). I, za razliku od „Hiljadu devetsto osamdeset četvrte“ koja vam se uvlači pod kožu, „Životinjska farma“ je panorama, koja spolja prikazuje kako je bilo živeti pored komunizma ili u njemu dok je on mutirao. U početku se ružne stvari guraju pod tepih, još gore se opravdavaju, a dobronamerni i pristojni ljudi bivaju uvučeni u saučesništvo, sve dok prava krv i nasilje ne preplave sve u sistemu potpune kontrole.

- Geneza „Životinjske farme“ u Orvelovoj glavi možda leži u tome što je video zlostavljane konje na pravoj farmi, ali ona je takođe i inverzija Kestlerovog „Pomračenja u podne“ – briljantnog romana o zamršenim izdajama jednog sovjetskog aparatčika. U „Životinjskoj farmi“ postoji zlonamerna vodeća sila: kuje se štene, ali štence oduzimaju tiranske svinje i obučavaju ih za nasilje sa određenim ciljem. Ali, kako je svo to bogatstvo i složenost svedeno na upečatljivu priču, isključivo je Orvelova veština, a jasnoća njegove namere oduzima dah dok knjiga srlja ka svom kobnom kraju, gde svinje izvrću revolucionarni idealizam naglavačke, kroz jezivi novi slogan koji predstavlja jednu od njegovih najčuvenijih rečenica: „Četiri noge dobre, dve noge bolje! Sve životinje su jednake. Ali neke životinje su jednake više od drugih.“

U vreme kada je ova knjiga objavljena, izdavači su se plašili da ona ne uvredi ratne saveznike – SSSR. Ipak, Ričard Bler, Orvelov sin, za Gardijan je napisao da „Životinjska farma“ nije samo satira Ruske revolucije.

- Ova „bajka“, kako ju je moj otac nazvao, je večno upozorenje o političkim liderima koji preotimaju potencijalno plemenite pokrete za svoje sebične razloge. Moj otac je mislio da na sve političare moramo da gledamo kao jastrebovi, da se sukobimo sa njima i oteramo ih kada njihovi interesi stanu na put interesima zemlje. Ona je nezaboravna inspiracija za sve koji se bore za slobodu. U svetu u kome su autoritarizam, nacionalizam, ksenofobija i političko laganje u naletu, potrebna nam je „Životinjska farma“ više nego ikad – napisao je on.

Da završimo onako kako je i Orbel završio svoju „bajku“:

„Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno šta se promenilo u izgledu svinja. Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čoveka, od čoveka do svinje, i ponovo od svinje do čoveka; ali više nije bilo moguće raspoznati ko je bio svinja, a ko čovek.“

(Telegraf Nauka/UCL News/Prospect/The Conversation/The Guardian)