Baze na Mesecu, svemirske fabrike, rudarenje asteroida, vanzemaljci… Ovako 2075. vide britanski naučnici

Čovečanstvo čeka prava revolucija – svemirske aktivnosti potpuno će promeniti svet u kome živimo. To je zaključak izveštaja „Svemir: 2075.“ Kraljevskog društva.

I države i kompanije spremaju se za izgradnju baza na Mesecu, svemirske stanice, fabrike u orbiti, ali i otkrivanje dokaza, ako postoje, o tome da nismo sami u svemiru, prenosi Gardijan. Nova era svemirskih aktivnosti preoblikovaće svet – čista energija biće slata na Zemlju iz svemira, roboti će vaditi rudu na asteroidima i reciklirati mrtve satelite, fabrike će kružiti u orbiti… Ovo su samo neki od navoda iz izveštaja britanskih naučnika.

Preporučujemo

Prognoziranje budućnosti je teško, navodi se, ali izveštaj predviđa korenite promene koje će dovesti do nekih od najvažnijih tehnoloških i ekonomskih promena.

- Ne pokušavamo da predvidimo budućnost, ali to su stvari koje bi mogle da se dogode. I što pre mislimo o njima, to će nam biti bolje – rekao je ser Martin Sviting, kopredsedavajući radne grupe koja je napravila izveštaj i profesor svemirskog inženjerstva na Univerzitetu u Sariju.

Cilj izveštaja „Svemir: 2075.“ je da pokrene diskusije o mogućnostima i posledicama svemirske nauke i tehnologije u narednih 50 godina, kako bi se vlade, regulatorna tela, preduzeća i javnost mogli pripremiti. Implikacije su podjednako značajne za današnju industriju, društvo i kulturu kao što je bila Industrijska revolucija u 18. veku, pišu autori sa posebnim osvrtom na Veliku Britaniju.

Budući napredak u višekratno upotrebljivim raketama i svemirskim avionima mogu utrti put fabrikama koje proizvode proizvode u mikrogravitaciji i većim postrojenjima za izgradnju svemirskih letelica koje nikada ne bi mogle biti lansirane sa Zemlje, navodi se u izveštaju. Međuplanetarne svemirske stanice mogle bi se graditi u orbiti i raspoređivati širom Sunčevog sistema po želji.

Foto: Shutterstock/3000ad

Postojeće industrije mogle bi se preseliti u orbitu. Centri za skladištenje podataka, koji troše mnogo energije, na primer, imali bi koristi od obilne solarne energije i besplatnog hlađenja u svemiru. U međuvremenu, mogu se pojaviti radikalno nove tehnologije, kao što su sateliti koji prikupljaju solarnu energiju i efikasno je emituju kroz atmosferu do zemaljskih prijemnih stanica pretvarajući je u mikrotalase ili laserske zrake.

Stalno rastuća količina svemirskog otpada od istrošenih raketa, neaktivnih satelita i fragmenata od sudara i eksplozija podstiče ambicije za recikliranjem tog otpada. To bi smanjilo rizik od sudara i sprečilo da materijali zagađuju atmosferu prilikom sagorevanja pri ponovnom ulasku.

Kako svemir postaje zagušeniji, sukobi postaju verovatniji, upozoravaju autori, pri čemu se države i kompanije sukobljavaju oko najboljih lokacija na planetarnim telima, vrednih orbita i ključnih radiofrekventnih opsega.

Očekuju se i etički izazovi. Ekstremofilni mikrobi koji opstaju u surovim uslovima na Zemlji mogli bi biti genetski modifikovani da stvore „žive alate“ na Marsu koji pretvaraju prirodne resurse u korisna jedinjenja.

Ali šta ako ti mikrobi kolonizuju planetu i potisnu još neotkrivene autohtone mikrobe? Pokušaji teraformiranja, u kojima se delovi planeta modifikuju kako bi bili gostoljubiviji za ljude, izazivaju slične zabrinutosti. A ako se ljudi presele na Crvenu planetu?

- Šta će se desiti ako na kraju budemo imali ljude rođene na Marsu? - pita Sviting.

Pretpostavljeni izgled buduće baze na Mesecu Foto: Handout / AFP / Profimedia

Na nekoliko javnih radionica održanih za potrebe izveštaja, postavila su se pitanja o vanzemaljskom životu i kako bi trebalo postupati ako se pojave dokazi. Jedan učesnik na radionici u Reksamu divio se broju galaksija u kosmosu.

- U svim tim galaksijama, mora postojati bar jedna planeta koja ima nešto slično gusenici - tvrdio je.

Ako vanzemaljci, nalik gusenici ili drugačiji, žive u blizini, verovatno ćemo saznati u narednih 50 godina, pišu autori.

- Nadao bih se da će to zbližiti narode i navesti ih da kažu: zaboravimo na naše sitne svađe i razmislimo o većim problemima, ali možda je to samo pusta želja - rekao je Sviting.

(Telegraf Nauka/The Guardian/Royal Society)