Vreme čitanja: oko 1 min.
Popularne pesme sve prostije, a otkriven i razlog toga: Naučnici analizirali najveće hitove od 1950. do 2022.
Vreme čitanja: oko 1 min.
Revolucija u zvuku 1975. verovatno je manifestacija pojave i uspona novog talasa, disko muzike i stadionskog roka
Kompleksnost melodija najpopularnijih pesama u SAD značajno je opala od 1950. To je pokazala studija objavljena u Scientific Reports.
Medlin Hamilton i Markus Pirs, oboje sa Laboratorije za muzičku kogniciju Londonskog univerziteta Kraljica Meri, analizirali su pesme koje su od 1950. do 2022. bile na prvih pet mesta Bilbordove liste na kraju godine. Otkrili su da su složenost ritma i aranžmana značajno opali tokom ovog perioda, ali da je skočio broj odsviranih nota po sekundi. Takođe su primetili da su se dva značajna opadanja kompleksnosti melodija dogodila 1975. i 2000, a manji 1996, prenosi Phys.org.
Preporučujemo
Kako je ovaj narod postao najviši na svetu? Deca su im odjednom sve niža: Na kom mestu je Srbija?
Francuski Ekskalibur star 1.300 godina misteriozno nestao: Verovalo se da ima magijska svojstva
- Melodijska revolucija 1975. verovatno je manifestacija pojave i uspona novog talasa, disko muzike i stadionskog roka. Prema našoj analizi uspon hip-hopa dogodio se oko 1996. i 2000. Revolucije u našoj analizi ne moraju nužno da se poklapaju ili budu u sukobu sa revolucijama u harmoniji i boji zvuka – navodi se u studiji.
U prošlom veku, dodaje se, istorija popularne muzike bila je analizirana sa mnogo različitih perspektiva, sociološki, muzikološki i filozofski i ta potpuno različitim narativima.
- Naša studija ispituje evoluciju apstraktne dimenzije popularne muzike, posebno melodije, koristeći nove podatke o melodijama od 1950. do 2023. Da bi identifikovali melodijske revolucije primenjena je detekcija promene u visini i ritmičkoj strukturi melodija. Dve velike revolucije desile su se 1975. i 2000. a manja 1996, kada je kompleksnost drastično pala. Revolucije dele ovaj period na tri ere, koje se dele po autoregresiji, linearnoj regresiji i vektorskoj autoregresiji – navodi se u studiji.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Povezane vesti
„Muzika je ogledalo društva...“: Naučnici analizirali 353.320 pesama, otkriveni trend iznenadio
Muzika proizvodi slične emocije i telesne osećaje u različitim kulturama
Naučnici „preveli“ paukovu mrežu u muziku
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
