Rešena misterija Svetog pokrova: Na čuvenoj relikviji nije otisak ni Isusovog, ni ljudskog tela

Na Torinskom platnu ili Svetom pokrovu, čuvenoj hrišćanskoj relikviji, ne nalazi se ni otisak lica i tela Isusa Hrista, ni otisak bilo kog ljudskog tela, već otisak plitkog reljefa.

To je zaključak studije brazilskog forenzičkog 3D umetnika Cicera Moraesa objavljene, nako stručne recenzije, u žurnalu Archaeometry.

Preporučujemo

- Torinski pokrov je komad lana dug otprilike 4,4 i širok 1,1 metar, s prednjom i zadnjom slikom odraslog muškarca s bradom, dugom kosom, kao i rukama preko genitalija, ali i tragovima fizičkog nasilja. Otkako se pojavio 1355. u Francuskoj, predmet je tema intenzivnih rasprava između onih koji veruju u njegovo potencijalno božansko poreklo i onih koji tvrde da je to ljudskom rukom napravljeni predmet - navodi se u studiji „Formiranje slike na Svetom pokrovu - Digitalni 3D pristup“.

Šta kaže Cicero Moraes

Cicero Moraes rekao je za Telegraf Nauku da je ovaj projekat nastao iz diskusije grupe u Mensi, društvu za nadarene, 2024.

- Član je inicirao temu ukazujući na studiju iz 2022. koja je datirala Pokrov u vreme Hristove smrti. Do tada nisam bio zainteresovan za Pokrov, ali sam nakon analize dokumenata shvatio da postoji problem sa strukturom slike. Rešio sam da to ispitam i tako je rođen ovaj članak – naveo je on i dodao:

- U suštini, pristup koji sam predložio je veoma jednostavan i primenjiv, i digitalno i analogno. Postoji značajna nemogućnost da je otisak ostavila odrasla muška osoba, to je ključno. Najveći izazov ovog projekta je debata sa ljudima koji veruju u božansko poreklo, jer strukturalni dokazi pokazuju da je matrica verovatno bila plitak reljef napravljen ljudskom rukom. Ali vera je druga oblast, ne kritikujem je, niti se mešam u to.

Zaključak studije o Pokrovu

Autor u studiji navodi da je, kako bi procenio kompatibilnost obrazaca formiranih kontaktom između platna i trodimenzionalnih modela, generisao uporedne slike iz simulacija fizičkog susreta i mapiranja distance.

- Analiza je uključivala dva različita scenarija: (1) kontakt sa trodimenzionalnim ljudskim telom i (2) kontakt sa matricom plitkog reljefa iste figure. U simulaciji sa trodimenzionalnim telom, platno se deformisalo, a rezultat je bila projektovana slika sa vidljim distorcijama, posebno šireći proporcije tela, što je stvorilo mnogo robusniju figuru od one predstavljene na Torinskom platnu. U drugom scenariju, sa korišćenjem modela plitkog reljefa sa visinom smanjenom na ¼ originalne veličine, platno je bilo adaptirano uniformnije na površinu matrice. Rezultat je bila projekcija sa preciznijim anatomskim proporcijama i vizuelno slična slici na Pokrovu – navodi Cicero Moraes u studiji.

Kako se navodi, najočigledniji element na projekcijama je da kada bi se platno prilagodilo telu odrasle osobe, slika regiona kontakta bila bi mnogo robusnija od originala. To je efekat prebacivanja trodimenzionalnog objekta u dve dimenzije, dobro poznat na mapama sveta i popularno nazvan „Agamemnonov efekat“ (prikazan je u gornjem videu) jer liči na parče metala sa razvučenim licem, tj. takozvanu Agamemnonovu masku otkrivenu u drevnoj Mikeni.

- Rezultati podržavaju hipotezu da bi Pokrov mogao da bude umetnički prikaz, možda nastao u srednjovekovnom periodu, poklapa se sa pogremnom umetnošću i umetničkim tehnikama tog vremena – zaključuje se u studiji.

(Telegraf Nauka)