„Čitulje su jedinstveni izvor informacija o društvu“: Proučili 38 miliona umrlica da shvate šta je dobar život

Šta čini dobro proživljen život? Ovo pitanje često muči ljude dok se opraštaju od najmilijih i razmatraju njihove živote. Tim naučnika sa Državnog univerziteta Mičigena, Bostonskog koledža i Državnog univerziteta Arizone rešio je da pokuša da odgovori analizom 38 miliona čitulja objavljenih u SAD tokom 30 godina.

Njihov plan bio je da ispitaju koje vrline preminulih su se najviše pamtile, kako su kulturni događaji i vreme menjali način na koji se ljudi pamte i kako poreklo utiče na društvena očekivanja dobro proživljenog života, piše Phys.org.

Preporučujemo

Studija je objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences i ona predstavlja novi okvir za psihološko proučavanje sećanja pomerajući fokus sa toga kako pojedinci žele da budu zapamćeni na to kako ih drugi zapravo pamte.

- Čitulje su jedinstven izvor informacija o tome kako društvo ceni različite vrste života. One otkrivaju šire obrasce pamćenja pokazujući nam ko se pamti, zbog čega i kako se kulturne vrednosti izražavaju kroz ove činove sećanja – rekao je Dejvid Markovic, vanredni profesor komunikacija na Koledžu za komunikacije, umetnost i nauku Državnog univerziteta Mičigena.

Da bi analizirali umrlice, oni su se pozvali na Švarcovu teoriju osnovnih ljudskih vrednosti, koja smatra da postoji sklop 10 tipova vrednosti. Otkrili su da su najčešće vrednosti spominjane u čituljama tradicija (80%) i benevolencija (76%).

Koristeći Švarcovu teoriju, tradicija je definisana kao „potreba za poštovanjem, održavanjem i prihvatanjem običaja i ideja“. Ona je često povezana sa religijom. Benevolencija je potreba da se brine o drugima i ona u čituljama pokazuje da su preminuli bili pouzdani i vredni poverenja.

Žene su češće pamćene po benevolenciji, a muškarci po postignućima.

- Čitulje nude izvor o tome kako ljudi konstruišu značenje u životu i gubitku. Kao kratke, ali značajne refleksije, one odražavaju ono u šta ljudi misle da je nečiji život činilo značajnim, bilo da su to veze, podstignuća, osobine… Naša otkrića pokazuju da ove refleksije ne oblikuje samo to kakva je osoba koja je preminula bila, već i šire društvene i istorijske sile. Čitulje funkcionišu kao vremenske kapsule koje čuvaju kako su ljudi, u nekom trenutku u istoriji, razumeli šta je život koji je dobro proživljen – naveli su istraživači u studiji.

(Telegraf Nauka/Phys.org/PNAS)