Da li fluorid snižava IQ kod dece? Zabrinjavajuće pitanje postavljeno u novom istraživanju

Fluorid se već decenijama dodaje vodi za piće u mnogim zemljama kako bi se smanjila učestalost karijesa. Međutim, nova istraživanja dovode u pitanje njegov uticaj na zdravlje, posebno kada je reč o kognitivnom razvoju dece. Studija sprovedena u Bangladešu ukazuje na to da čak i niska izloženost fluoridu može negativno uticati na intelektualne sposobnosti dece, što postavlja ozbiljna pitanja o trenutnim bezbednosnim standardima, piše SciTech Daily.

Fluorid je prirodni element koji se može naći u vodi, zemljištu i hrani. Njegova dodavanja vodi za piće u pojedinim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Čile, Australiju i Irsku, ima za cilj prevenciju karijesa. Preporučena koncentracija fluorida u vodi za piće u ovim zemljama iznosi oko 0,7 mg/L, što se smatra optimalnom količinom za zaštitu zuba. Međutim, iako ova praksa traje već decenijama, nije univerzalno prihvaćena – mnoge evropske zemlje, poput Nemačke, Danske i Švedske, odbijaju da fluorišu vodu, već se umesto toga koristi fluorisana so kao alternativa.

Preporučujemo

Zanimljivo je da je fluorid prvi put počeo da se dodaje vodi za piće 1945. godine u SAD, s ciljem smanjenja učestalosti karijesa. Danas oko 30 zemalja u svetu koristi ovu praksu, dok je u mnogim drugim fluorisanje zabranjeno ili se smatra nepotrebnim.

Međutim, već godinama se vodi rasprava o bezbednosti ove prakse. - S obzirom na zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih rizika, dodavanje fluorida u vodu za piće je kontroverzno i često se debatovalo u SAD i Kanadi - objašnjava Marija Kipler, vanredna profesorka Instituta za medicinu životne sredine pri Karolinska institutu. Ona ističe da rezultati nove studije, objavljeni u časopisu Environmental Health Perspectives, podržavaju hipotezu da čak i relativno niske koncentracije fluorida mogu imati uticaj na razvoj mozga kod dece.

Kako bi se bolje razumeo uticaj fluorida na kognitivne sposobnosti dece, naučnici su proučavali grupu od 500 majki i njihove dece u ruralnim oblastima Bangladeša. Ova regija je poznata po prirodno visokom sadržaju fluorida u vodi za piće, ali su njegove koncentracije slične onima koje se mogu naći i u drugim delovima sveta.

Istraživači su testirali kognitivne sposobnosti dece u uzrastu od pet i deset godina pomoću standardizovanih testova inteligencije. Istovremeno, analizirali su nivoe fluorida u uzorcima urina majki tokom trudnoće, kao i kod njihove dece. Ovaj metod omogućio je istraživačima da precizno procene ukupnu izloženost fluoridu iz različitih izvora – vode za piće, hrane i dentalnih proizvoda.

Dr Kipler naglašava da fluorisana pasta za zube nije značajan izvor izloženosti jer nije namenjena za gutanje.

- Fluorid u pasti za zube igra ključnu ulogu u prevenciji karijesa, ali je važno podsticati malu decu da ne gutaju pastu tokom pranja zuba - ističe ona.

Ova izjava je važna jer se često postavlja pitanje da li dentalni proizvodi mogu doprineti prevelikoj izloženosti fluoridu – ali stručnjaci smatraju da se najveći deo apsorpcije ipak dešava kroz vodu i hranu.

Rezultati istraživanja pokazali su da je prosečna koncentracija fluorida u urinu trudnica u Bangladešu iznosila 0,63 mg/L. Deca, uzrasta od pet i deset godina, čije su majke imale viši nivo fluorida u trudnoći pokazala su niže rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

Posebno su pogođene verbalne sposobnosti i obrada senzornih informacija. Deca koja su u desetoj godini imala više od 0,72 mg/L fluorida u urinu pokazala su lošije rezultate u poređenju sa decom sa nižim koncentracijama fluorida. Zanimljivo je da su ovi nivoi izloženosti bili niži od trenutne maksimalne granice koju postavljaju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Evropska unija, koja iznosi 1,5 mg/L.

Međutim, istraživači nisu pronašli značajnu povezanost između nivoa fluorida u urinu petogodišnjaka i njihovih kognitivnih sposobnosti. Dr Kipler smatra da je razlog tome kraći period izloženosti, ali i činjenica da se fluorid u mlađem uzrastu skladišti u telu na drugačiji način.

- Koncentracija fluorida u urinu mlađe dece nije pouzdan pokazatelj jer postoje veće varijacije u tome koliko se fluorida apsorbuje i skladišti, posebno u kostima - objašnjava ona.

Interesantno je da su i neka ranija istraživanja ukazivala na moguće štetne posledice prekomerne izloženosti fluoridu, uključujući njegov potencijalni uticaj na štitnu žlezdu i povećan rizik od osteoporoze. Iako su ove studije bile ograničenog obima, one dodatno doprinose debati o tome da li bi trenutne bezbednosne granice fluorida u vodi za piće trebalo preispitati.

Ovo istraživanje dodaje nove dokaze u dugogodišnju debatu o bezbednosti fluorida u vodi za piće. Iako je istraživanje sprovedeno metodom posmatranja, što znači da ne može direktno dokazati uzročno-posledičnu vezu, rezultati su dovoljno ozbiljni da zahtevaju dalju analizu. Naučnici sada planiraju da prošire istraživanja na druge populacije i koriste eksperimentalne modele kako bi identifikovali moguće mehanizme kojima fluorid utiče na mozak.

- Neophodno je sprovesti dodatna istraživanja kako bi se stvorila čvrsta naučna osnova za procenu zdravstvenih rizika i definisanje sigurnih granica fluorida u vodi za piće, hrani i dentalnim proizvodima, naročito za decu - naglašava dr Kipler. Ona dodaje da čak i male promene u kognitivnim sposobnostima na nivou populacije mogu imati ozbiljne posledice po društvo u celini.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)