Nova studija otkriva jednaku važnost inteligencije i emocionalnog razvoja u obrazovanju

Foto: Shutterstock

Studija objavljena u prestižnom časopisu Nature Human Behaviour donosi značajna otkrića o ulozi nekognitivnih veština u obrazovanju. Istraživanje, koje su predvodili dr Margerita Malančini sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu i dr Andrea Alegrini sa Univerzitetskog koledža u Londonu, ukazuje na to da su nekognitivne veštine, poput motivacije, samoregulacije, upornosti i interesovanja za učenje, jednako važne kao i inteligencija kada je u pitanju postizanje akademskog uspeha, piše Neuroscience news.

Jedno od ključnih otkrića ove studije je da se uticaj nekognitivnih veština na akademski uspeh povećava tokom vremena. Istraživači su pratili više od 10.000 dece iz Engleske i Velsa, u uzrastu od 7 do 16 godina, koristeći kombinaciju studija blizanaca I DNK analiza. Cilj je bio da se ispita složena interakcija između gena, okruženja i akademskih postignuća. Rezultati su pokazali da se uticaj nekognitivnih veština na akademski uspeh udvostručuje između 7. i 16. godine.

Preporučujemo

- Do kraja obaveznog obrazovanja, genetske predispozicije za nekognitivne veštine postaju jednako važne kao i one povezane sa kognitivnim sposobnostima u predviđanju akademskog uspeha – naglašava dr Andrea Alegrini.

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog istraživanja jeste otkriće da genetika ima sve veći uticaj na razvoj nekognitivnih veština tokom školovanja. Kroz analizu DNK, istraživači su razvili poligenski skor za nekognitivne veštine, koji predstavlja genetski profil detetove predispozicije ka ovim veštinama. Ovaj nalaz podriva tradicionalnu percepciju da je akademski uspeh isključivo određen inteligencijom, sugerišući da je emocionalna i ponašajna struktura deteta, pod uticajem gena i okruženja, ključna za njihov obrazovni put.

Genetski faktori povezani sa nekognitivnim veštinama postaju sve prediktivniji za akademski uspeh tokom školskih godina. Ovaj efekat se gotovo udvostručuje između 7. i 16. godine, što ukazuje na sve veću važnost ovih veština u formativnim godinama deteta.

Iako genetika igra značajnu ulogu, studija naglašava i važnost okruženja u razvoju nekognitivnih veština. Upoređivanjem braće i sestara, istraživači su uspeli da izoluju uticaj zajedničkog porodičnog okruženja od genetskih faktora.

- Iako porodični procesi imaju značajan uticaj, primećujemo da se sve veći uticaj nekognitivne genetike na akademski uspeh zadržava čak i unutar porodica – objašnjava dr Alegrini. Ovo sugeriše da deca, u velikoj meri, oblikuju sopstvena iskustva učenja na osnovu svoje ličnosti, sposobnosti i sklonosti, stvarajući povratnu spregu koja pojačava njihove prednosti.

Nalazi ove studije imaju dalekosežne implikacije za obrazovni sistem. Tradicionalni pristupi obrazovanju u velikoj meri su fokusirani na razvoj kognitivnih sposobnosti, često zanemarujući emocionalne i socijalne aspekte razvoja učenika.

- Naš obrazovni sistem je tradicionalno bio usmeren na kognitivni razvoj. Vreme je da taj fokus uravnotežimo i damo jednaku važnost negovanju nekognitivnih veština. Time možemo stvoriti inkluzivnije i efikasnije okruženje za učenje za sve učenike – ističe dr Margerita Malančini.

Prepoznajući kritičnu ulogu nekognitivnih veština, škole mogu razviti ciljno usmerene intervencije koje će podržati emocionalni i socijalni razvoj učenika, uz njihov akademski napredak. Ova studija je samo početak u razumevanju složene interakcije između gena, okruženja i obrazovanja, i pruža osnovu za dalje istraživanje u ovoj oblasti.

Nova otkrića ukazuju na potrebu za uravnoteženim pristupom obrazovanju, gde će nekognitivne veštine dobiti jednaku pažnju kao i kognitivne sposobnosti. Ovo ne samo da bi moglo poboljšati akademske ishode, već i omogućiti razvoj sveobuhvatnijih strategija koje bi mogle značajno unaprediti iskustvo učenja za sve učenike. - Nadamo se da će ovo istraživanje inspirisati dalje studije i dovesti do transformacije u načinu na koji pristupamo obrazovanju – zaključuje dr Malančini.

Ova studija, koju su sproveli istraživači iz šest zemalja, predstavlja važan korak ka boljem razumevanju uloge nekognitivnih veština u obrazovanju i otvara vrata novim pristupima koji bi mogli oblikovati budućnost obrazovnih politika i praksi.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)