„Sačuvajmo mozak i niko neće morati da umre“: Neuronaučnik veruje da smo na korak od besmrtnosti

Besmrtnost je ljudski san bar od nastanka prvih civilizacija - to pokazuje još Ep o Gilgamešu, napisan pre oko 4.000 godina. Ideje o tome kako pobediti smrt su se menjale – od misteriozne biljke iz najstarijeg poznatog epa, preko metoda dr Viktora Frankenštajna do digitalne reinkarnacije moderne naučne-fantastike - ali su uvek prisutne. Australijski neuronaučnik sa Univerziteta Monaš dr Arijel Zeleznikov-Džonston smatra da je vreme da se smrt pobedi, a veruje da tehnologija za to već postoji. Kao i da proces košta koliko i polovan automobil srednje klase.

Njegova knjiga „Budućnost te voli: Kako i zašto treba da ukinemo smrt“, piše Gardijan, je svojevrsni manifest ili putokaz kako da se danas terminalne bolesti pobede pauzom, da se zaustavi njihov biološki sat dok nauka i medicina ne napreduju dovoljno.

Preporučujemo

- Oduvek sam zainteresovan za neuronauku. To je slivanje biologije – vlažne mehanike – ćelija i neurona, filozofskog pitanja identiteta i zabavne kognitivne meganike moždanih funkcija. Znate osećaj kada je reč na vrh jezika, ali ne možete da je se setite? Moj posao je da odgovorim na to – rekao je Zeleznikov-Džonston za Gardijan.

Ipak, zainteresovan je za istoriju medicinskog progresa i ono što nas čeka u budućnosti, zato se bavi i takvim temama.

- Logično je gde će tehnologija biti za 10, 20 ili 100 godina. Zato sam počeo da razmišljam o očuvanju: kako možemo da budemo tu u decenijama ili vekovima pred nama. Sa napretkom u očuvanju mozga, mislim da niko više neće morati da umre – rekao je on.

Kako se navodi, mislioci poput Bernarda Vilijamsa i Viktora Frankla smatrali su da smrt daje smisao životu, ali Zeleznikov-Džonston odbacuje takva verovanja.

- Manje je tu reč o jačini argumenata da je smrt dobra. To ja zovem palijatavnom filozofijom: smrt je neminovna, pa želimo da imamo ubedljive razloge zašto je smrt dobra, pa ih stvaramo. U stvari, trošimo mnogo novca na zdravlje i medicinska istraživanja. Moderna medicina je u stvari pokušaj da se smrt drži podalje – rekao je on.

Naučnik tvrdi da trenutno „nemamo jasnu ideju šta je to smrt“. U svojoj knjizi navodi da su do sredine 20. veka prestanak rada srca i prestanak disanja bili znak smrti.

- Dalje intervencije nisu bile moguće. Od tada je tehnologija promenila stvari. Razvili smo mehaničke ventilatore za disanje, mašine za cirkulisanje krvi kada srce stane. Ovaj napredak nas je gurnuo ka tome da je smrt povezana sa moždanom aktivnošću. Moždana smrt uvedena je u kliničku praksu 1968. godine: nepovratan prestanak moždanih funkcija. Međutim, sad vidimo da delovi moždanih funkcija, poput regulacije temperature ili hormona, mogu da funkcionišu i nakon proglašenja smrti. Medicinske inovacije mogle bi u budućnosti da dovedu da neke funkcije budu veštački obnovljene. Protetika vraća kontrolu pacijentima sa povredom kičme. Implanti pomažu ljudima posle šloga. To je sve još primitivno, ali poboljšaće se – rekao je on.

Možda je sada definicija smrti gubitak nečijeg identiteta, dodaje. A ako je to slučaj, potrebno je samo sačuvati taj identitet, naglašava Zeleznikov-Džonston. On veruje da sa trenutnom tehnologijom to već možemo i da je tаjna u zamrzavanju, ali ne u klasičnoj kriogenim metodama koje su predlagane u ranijim decenijama, već krioprezervacijom stabilizovanim aldehidom. U laboratorijama se ovaj proces već sprovodi na životinjama, dodaje. Takođe, predlaže i prebacivanje ljudi u digitalnu formu. A konačni proces ponovnog oživljavanja zasad ostavlja budućim naučnicima.

(Telegraf Nauka/The Guardian)