Istraživači objašnjavaju ideologiju koja kaže da je tehnologija odgovor na svaki problem

Investitor iz Silicijumske doline Mark Andresen napisao je 2023. godine manifest od 5.000 reči koji glasno poziva na neograničen napredak tehnologije radi rasta tržišta, povećanja proizvodnje energije, poboljšanja obrazovanja i jačanja liberalne demokratije.

Taj milijarder, koji je bogatstvo stekao kao jedan od osnivača Netskejpa, kompanije iz 1990-ih koja je stvorila jedan od prvih veb-brauzera, podržava ideju poznatu kao „tehnooptimizam“. Andresen zaključuje: „Verujemo da ne postoji materijalni problem – stvoren prirodom ili tehnologijom – koji se ne može rešiti pomoću još tehnologije“.

Termin „tehnooptimizam“ nije nov; počeo je da se pojavljuje posle Drugog svetskog rata. Niti je u stanju opadanja, kao što bi Andresen i drugi tehnooptimisti poput Ilona Maska hteli da mislite. Ipak, Andresenov tekst je ostavio veliki utisak.

Preporučujemo

Istraživači koji se bave tehnologijom i društvom primetili su da se tehnooptimizam lako vezuje za želju javnosti za boljom budućnošću. Pitanja kako će ta budućnost biti izgrađena, kako će izgledati i ko će imati koristi od tih promena teža su za odgovor.

Zašto je tehnooptimizam značajan

Tehnooptimizam je prosta ideja: tehnološki napredak može rešiti svaki problem poznat ljudima.

Njene pristalice su protiv zdravorazumske suzdržanosti ili predostrožnosti, npr. ograničenja broja novih taksista u cilju olakšavanja saobraćaja ili zaštite opstanka postojećih taksista. Takva pravila ili restrikcije odbacuju kao luditske – suprotstavljene uznemirujućim inovacijama.

Neki pobornici tehnooptimizma, kao što je Bil Gejts, koriste masku filantropije kako bi promovisali svoje tehnooptimističke ciljeve. Postoji mišljenje da su njihove filantropske inicijative zapravo marketinška nastojanja da ulepšaju svoje reputacije dok nastavljaju da kontrolišu kako se tehnologija upotrebljava za rešavanje svetskih problema.

Značaj prihvatanja tehnooptimizma je veliki – ne samo u pogledu uloge tehnologije u društvu. Postoje i političke, ekološke i ekonomske posledice tog stanovišta.

Kao ideološka pozicija, stavlja interese izvesnih ljudi – neretko onih koji već imaju ogromne resurse i moć – ispred interesa svih ostalih. Njegove pristalice mogu biti svesno slepe za činjenicu da su većinu problema u društvu, poput tehnologije, napravili ljudi.

Mnogi istraživači su uveliko svesni tehnooptimizma društvenih medija koji se proširio tokom 2010-ih. Mediji su tada bez daha prikazivali te tehnologije – a investitori i kreatori promovisali – kao priliku da se povežu razdvojeni i pruže informacije svima kojima su potrebne.

Međutim, nudeći površna rešenja za usamljenost i druge društvene probleme, društveni mediji se nisu bavili njihovim osnovnim strukturnim uzrocima. Oni mogu uključivati gubitak javnih prostora, propadanje novinarstva i postojane digitalne jazove.

Sama tehnologija ne može popraviti sve

Istraživači su se bavili inicijativama ekonomskog razvoja koje nastoje da promovišu visokotehnološko preduzetništvo u zajednicama sa niskim prihodom u Gani i Sjedinjenim Državama. Državni programi i javno-privatna partnerstva pokušavaju da smanje digitalne razlike i povećaju pristup ekomomskim šansama.

Mnogi od tih programa usvajaju tehnooptimistički stav investirajući u blještava, tehnološki intenzivna rešenja bez ispravljanja nejednakosti koja je pre svega dovela do digitalnih razlika. Tehnooptimizam, drugačije rečeno, prožima vlade i nevladine organizacije, baš kao što utiče na razmišljanje milijardera poput Andresena.

Rešavanje teških problema kao što je uporno siromaštvo zahteva kombinaciju rešenja koja ponekad uključuje tehnologiju. Međutim, ona su složena.

Insistiranje da postoji tehnološko rešenje za svaki problem na svetu izgleda kao ne samo optimistično, već i prilično zgodno ako ste među najbogatijim ljudima na Zemlji i u poziciji da profitirate iz tehnološke industrije.

(Telegraf Nauka/Conversation/Phys.org)