Kako nas kontrolišu životinjski nagoni? Ekspert za ljudski mozak otkrio koren najvećih svetskih problema

Životinjski nagoni u nama, koji su koren želje za vlašću i agresivnosti, nastaviće da potpaljuju podele među ljudima i društvenu nejednakost, neke od najvećih problema na svetu. U trenutku sve češćih globalnih sukoba i velikih izazova za demokratske sisteme, razumevanje toga kako plemenski instinkt i želja za dominacijom pokreću podele važnije je nego ikad, tvrdi profesor dr Horhe Kolombo.

U knjizi „Novi pristup ljudskoj društvenoj evoluciji“ ovaj ekspert za ljudski mozak koristi neuronauku, antropologiju i bihejvioralne nauke da pruži novu perspektivu ljudske društvene evolucije, piše EurekAlert!

On veruje da su osnovni nagoni ponašanja – želja za vlašću, instinkt za preživljavanjem i želja za pobedom – toliko utisnuti u našu vrstu da i dalje oblikuju globalnu politiku, ekonomsku nejednakost i društvene strukture. Bez svesnog pokušaja da ublažimo ove instinkte, rizikujemo da nastavimo da živimo kao u većem delu ljudske istorije – u konstantnoj borbi za vlast,  u nejednakosti i sve to dok uništavamo prirodu oko nas.

Da li se možemo izdići iznad nagona?

- U eri obeleženoj jačanjem autoritarizma, ekonomske nejednakosti, nacionalizma i sve gorom ekološkom krizom, shvatanje kako praiskonski mehanizmi preživljavanja nastavljaju da oblikuju ljudsko ponašanje je ključno. Sa pojačanom polarizacijom u politici, sukobima zbog resursa i borbom za socijalnom pravdom, smatram da samo obrazovanje i univerzalne ljudske vrednosti mogu da pomognu čovečanstvu da se izdigne iznad ovih instinkta kako bismo stvorili održivije i pravednije društvo – objasnio je dr Kolombo.

Bivši profesor na Univerzitetu Južne Floride i glavni istraživač u Nacionalnom istraživačkom savetu (CONICET, Argentina), objašnjava kako se trenutno ljudsko ponašanje razvilo iz drevnih životinjskih nagona, koji su kompresovani i usađeni u naš nervni sistem.

- Kada su ljudi umesto plena postali univerzalni predator, to je uticalo na reorganizaciju ljudskog mozga - tvrdi on.

Međutim, dodaje, ljudska vrsta je takođe morala da se nosi sa pojmom smrtnosti, i tako u našim osnovnim nervnim kolima (uglavnom u bazalnom mozgu) preživljavaju naši osnovni nagoni (reproduktivni, teritorijalni, glad...) i osnovni odgovori (borba ili beg).

Kreativnost i alati nisu potisnuli drevne nagone

Vremenom, objašnjava on, zahvaljujući plastičnosti mozga, neurobiološka skela oko naših životinjskih nagona omogućila je pojavu kreativnosti, kognitivne ekspanzije, umetničkog izraza, progresivne izrade alata i bogate verbalne komunikacije.

Ipak, tvrdi, ovo nije deaktiviralo ili potisnulo drevne nagone i samo su uspele da kamufliraju njihov izraz ili da ih privremeno potisnu. On tvrdi da ljude pokreću utisnuti nagoni predaka poput želje za teritorijom, reprodukcijom, preživljavanjem, hranom, vlašću… iako su oni u suprotnosti sa našim kulturnim nagonima.

- Drevni nagoni životinja za preživljavanjem opstaju u ljudima, maskirani pod različitim vidovima ponašanja. Borba ili beg ostaju osnovni principi ponašanja. Čak i kada ih potiskuju religijska ili mistična uverenja, agresivno odbrambeno ponašanje pojavljuje se kao mehanizam odbrane čak i najsofisticiranijih mirovnjačkih uverenja. Ljudska istorija dokazuje ovu tezu – objašnjava prof. dr Kolombo.

On ukazuje na primere želje za vlašću u politici (vojna represija, propaganda ili finansijska represija), religiji (bog koji kažnjava) i obrazovanju (uslovljavanje formama kažnjavanja). Međutim, želja za vlašću dovodi i do stvaranja privilegovanih struktura u društvenu konstrukciju, objašnjava.

Ugnjetavanje i siromaštvo

Kao dominantna vrsta na planeti, sa sve razvijenim kulturnim i tehnološkim strategijama, ti instinkti su doveli do prekomerne eksploatacije prirodnih resursa, do razvoja oružja za masovno uništenje, do strategija za podsticanje masovnog konzumerizma i političkim sredstvima za manipulisanje javnim mnjenjem. Sve to stvara siromaštvo, marginalizaciju, ugnjetavanje…

On tvrdi da će bez obrazovanja i promovisanja univerzalnih ljudskih vrednosti, sve više zajednica biti osiromašeno i gladno, i neće imati pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti ili adekvatnom obrazovanju za kontinuirane promene u modernom svetu.

On navodi veštačku inteligenciju kao primer koji će dovesti do sve većeg obrazovnog jaza, koji će pojačati društveno-ekonomsku nejednakost. Ljudi, naglašava, treba aktivno da stvaraju pravila koja će nas voditi ka održivom, multikulturalnom, pravednom čovečanstvu i ekološki održivoj planeti.

- Agresivnost, okrutnosti, društvena nepravda i beskrupulozne pojedinačne i klasne ambicije najbolji su dokaz da ljudi prvo moraju da prepoznaju i shvate sopstvenu prirodu kako bi promenili ove nasleđene nagone. Značajne kulturne promene moguće su samo ako se ljudi suoče sa svojim praiskonskim nagonima – rekao je prof. dr Kolombo.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)