Konformizam, trend i polarizacija… Matematičari otkrili kako odluke pojedinaca postaju obrazac ponašanja

Na kulturne karakteristike – informacije, verovanja, običaje i praksu koji oblikuju karakter neke populacije – utiču konformizam, tendencija da se neko ponaša u skladu sa normama i vrednostima grupe, i antikonformizam, izbor da se bude drugačiji. Novi način modelovanja ove dinamičke igre mogao bi da pomogne u objašnjenju društvenih fenomena poput političke polarizacije, kulturnih trendova i širenja dezinformacija, saopštio je Institut Santa Fe (SFI).

U studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences naučnici su predstavili ovaj pristup. Predstavljajući matematički model Kaleda Denton, postdoktorand na SFI, i njene kolege Elisa Hajnrik Mora, Markus Feldman i Majkl Palmer proširili su istraživanje kako bi ponudili realističnije predstavljanje toga kako konformizam i antikonformizam oblikuju prenos kulturnih karakteristika kroz populaciju.

- Ideja iza ovog istraživanja je da smislimo bolji način da matematički predstavimo kako pojedinci donose odluke u stvarnom svetu. Ako možemo da uradimo to, onda to isto možemo da koristimo na većoj skali i vidimo šta se dešava u populaciji od 10.000 ljudi i to na duge staze – rekla je Dentonova.

Tradicionalni modeli konformizma pretpostavljaju da pojedinci gravitiraju ka prosečnim karakteristikama populacije. Ovaj koncept je efikasan ako su najpopularnije karakteristike populacije blizu ovog proseka, što može da znači da rade sličan broj sati ili jedu slične porcije hrane. Međutim, prosek je loš indikator popularnosti u drugim slučajevima. Primera radi, ako je većina ljudi ili na ekstremnoj levici ili na ekstremnoj desnici, prosek je centar.

Da bi rešili taj problem, autori su dizajnirali model koji uključuje karakteristike grupisanja. Prema ovom modelu, pojedinci prihvataju konformizam tako što se grupišu zajedno na levom ili desnom spektru radije nego da biraju prosek. Antikonformisti, s druge strane, namerno se distanciraju od karakteristika ljudi oko sebe i to stvara polarizaciju.

Korišćenjem kompjuterske simulacije, tim je analizirao kako se karakteristike šire kroz populaciju tokom više generacija. Konformizam često vodi do grupisanja oko specifičnih karakteristika, ali ne nužno i proseka. Antikoformizam ima veoma drugačiji obrazac, distribucija u obliku latiničnog slova U, sa individuama koje se grupišu na ekstremima, dok sredina ostaje gotovo prazna.

- Ovo se poklapa sa onim što primećujemo u stvarnom svetu, gde se kulturni običaji i ideologije na svode na prosek, već imaju značajne varijacije – rekla je Dentonova.

Istraživanje ruši shvatanje da konformizam uvek vodi do homogenosti. Ovaj model pokazuje da pod određenim uslovima, konformizam može da održi raznolikost, dok antikonformizam pojačava polarizaciju.

- Ovo bi moglo da pomogne u razumevanju ponašanja birača, trendova na društvenim mrežama, pa čak i kako ljudi procenjuju vrednosti u grupnom okruženju. To nam pruža mogućnost razumevanja kako se odluke pojedinaca gomilaju u društvene obrasce, bez obzira da li je to izgradnja konsenzusa ili polarizacija. Krajnji cilj je da shvatimo kako odluke pojedinaca vremenom utiču na čitave populacije – rekla je Dentonova.

(Telegraf Nauka/Santa Fe Institute)