Naše postupke diktira „autopilot“, a ne izbor, otkriva nova studija

Navika, a ne svestan izbor, pokreće većinu naših postupaka, kaže novo istraživanje sa Univerziteta Sari, Univerziteta Južna Karoline i Univerziteta Centralni Kvinslend: otkriveno je da se dve trećine naših svakodnevnih ponašanja dešava „na autopilotu“, iz navike.

Navike su postupci na koje smo automatski podstaknuti kad se suočimo sa svakodnevnim situacijama, usled naučenih asocijacija između tih situacija i naših uobičajenih reakcija na njih.

Preporučujemo

Istraživanje je takođe otkrilo da je 46% ponašanja pokrenuto navikom i takođe usklađeno sa svesnim namerama, što sugeriše da ljudi formiraju navike koje podržavaju njihove lične ciljeve, i često prekidaju navike koje su im suprotne.

Ova studija je koristila novi metod za hvatanje navika u akciji. Međunarodni tim istraživača je proučavao 105 učesnika iz Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, šaljući šest nasumičnih poruka na njihove telefone svakog dana u toku jedne nedelje, tražeći od njih da opišu šta trenutno rade i da li to rade iz navike ili smišljeno.

Otkriveno je da je 65% dnevnih ponašanja inicirano navikom, što znači da podsticaj za ponašanja dolazi iz rutine, a ne svesnog odlučivanja.

„Naše istraživanje pokazuje da – iako ljudi možda svesno žele da urade nešto – istinska inicijacija i ponašanje su često urađeni bez razmišljanja, podstaknuti nesvesnim navikama. To sugeriše da ‘dobre’ navike mogu biti moćan put za ostvarenje naših ciljeva“, kažu istraživači.

„Za ljude koje žele da se oslobode loših navika, puko pozivanje na ‘veći trud’ nije dovoljno. Da bi se stvorila trajna promena, moramo inkorporirati strategije za pomoć ljudima da prepoznaju i prekinu neželjene navike i u idealnom slučaju formiraju pozitivne nove“.

Nalazi mogu imati šire implikacije po javno zdravlje i intervencije u cilju dobrobiti. Istraživači preporučuju da inicijative sa ciljem da ljudi usvoje nova ponašanja, poput vežbanja ili zdravije ishrane, treba da se fokusiraju izgradnju novih, pozitivnih navika.

Na primer, za nekoga ko pokušava da počne da vežba, nedosledno vežbanje možda nije dovoljno. Najefikasnija strategija bi uključivala identifikaciju neke svakodnevne situacije u kojoj vežbanje može realistično da se obavi – npr. u neko određeno doba dana ili nakon nekog redovnog događaja, kao što je odlazak sa radnog mesta – i dosledno vežbanje u toj situaciji.

Slično, radi prekidanja neke loše navike, kao što je pušenje, posta želja da se prekine možda neće biti dovoljna. Najefikasnije strategije bi uključivale poremećaj u podsticajima (npr. izbegavanje mesta gde se obično puši) i stvaranje novih rutina (npr. žvakanje žvakaće gume nakon obroka umesto pušenja cigarete).

„Ljudi vole da misle o sebi kao racionalnim donosiocima odluka, koji pažljivo razmisle šta će uraditi pre nego što to urade. Međutim, veliki deo našeg repetitivnog ponašanja se preduzima sa minimalnim prethodnim razmišljanjem i obavlja se automatski, po navici“, kažu istraživači.

Nalazi studije daju nadu ljudima koji pokušavaju da razviju zdravije stilove života. Dve trećine onoga što ljudi rade svaki dan je podstaknuto navikom i te navike su uglavnom u skladu sa našim namerama.

To znači da ako želimo da stvorimo neku pozitivnu naviku, npr. u pogledu spavanja ili ishrane ili generalnih poboljšanja života, možemo da se prepustimo internom „autopilotu“ koji će pomoći u održavanju tih navika.

Nažalost, nisu sve navike iste. Vežbanje je bilo izuzetak u nalazima, kao često podstaknuto navikom, ali manje verovatno da bude postignuto potpuno „na autopilotu“, u poređenju sa drugim ponašanjima, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)