Utvrđena veza gledanja televizije i depresije

Sve duže sedenje ispred televizora tokom dana ili večeri više nije samo bezazlena navika, već faktor koji se sve jasnije povezuje sa narušenim mentalnim zdravljem. Najnovija analiza objavljena u časopisu European Psychiatry, a koju prenosi SciTechDaily, donosi najubedljivije dokaze do sada da smanjenje vremena provedenog pred ekranom može značajno umanjiti rizik od razvoja ozbiljne depresije.

Ova studija ulazi dublje u to kako jednostavna promena dnevnih navika može imati iznenađujuće snažan efekat na psihičku stabilnost.

Preporučujemo

Istraživački tim koji je predvodila Roza Palazuelos Gonzales sa Univerziteta u Groningenu pratio je više od 65.000 odraslih osoba bez prethodne dijagnoze depresije, tokom perioda od četiri godine. Ključno pitanje bilo je šta se dešava kada osoba deo vremena koje uobičajeno provodi gledajući televiziju zameni nekom drugom aktivnošću — bilo da je reč o laganom hodanju, obavljanju kućnih poslova, druženju, čitanju ili jednostavno dužem snu.

Rezultati su iznenadili čak i istraživače. Pokazalo se da već i mala promena, poput smanjivanja gledanja televizije za jedan sat dnevno, može doneti oko 11 odsto manju verovatnoću razvoja depresije u narednim godinama. Još upečatljiviji efekti uočeni su kod osoba srednjih godina, za koje se pokazalo da su posebno osetljiva grupa. Kod njih je preusmeravanje 60 minuta sa televizora na neku drugu aktivnost povezano sa smanjenjem rizika od depresije za gotovo 19 odsto, dok duže zamene vremena nose još snažnije efekte: sat i po manje televizije znači skoro 29 procenata manji rizik, a dva sata manje čak 43 procenta.

Foto: Blades of Fire/505Games/Shutterstock

Zanimljivo je da sve zamenske aktivnosti ne deluju jednako.

Fizička aktivnost, čak i u umerenoj formi poput brzog hodanja, pokazala je najveću zaštitnu vrednost. Pasivne aktivnosti poput odmora ili spavanja imaju određeni pozitivan efekat, ali ne i onoliko snažan koliko ima pokret.

Studija ističe još jednu važnu činjenicu: sedenje pred televizorom nije isto što i sedenje na poslu, tokom učenja ili u prevozu. Ono uključuje specifičnu vrstu pasivne mentalne uključenosti, često praćene stalnim vizuelnim stimulansima, emocionalnim reakcijama i dugotrajnim mirovanjem, što zajedno utiče na veći rizik od negativnih psiholoških posledica.

Još jedna zanimljiva razlika ogleda se u starosnim kategorijama. Za razliku od sredovečnih ispitanika, kod mlađih i starijih osoba smanjenje gledanja televizije nije dovelo do statistički značajnog pada rizika od depresije. To ukazuje na kompleksan odnos između navika, razvojnih faza života i psihičkog zdravlja, te sugeriše da je srednja životna dob posebno podložna uticaju ovakvih faktora.

Iako studija ne može da dokaže potpunu uzročnost, jer se u ovakvim istraživanjima uvek radi o kompleksnoj mreži međusobno povezanih navika, podaci vrlo jasno govore u prilog tome da je vreme provedeno pred televizorom faktor koji ne treba zanemariti. Brojne ranije meta-analize već su nagovestile sličnu vezu: duže sedenje pred ekranom povećava verovatnoću depresije, dok čak i umerena fizička aktivnost značajno smanjuje tu verovatnoću.

Foto: Shutterstock

Sa stanovišta javnog zdravlja ovo ima veoma praktične implikacije. Prevencija depresije se često povezuje sa kvalitetnom ishranom, stabilnim ritmom rada i odmora, medicinskom negom i kontrolom stresa, ali rezultati ove studije podsećaju da i naizgled sitne svakodnevne navike igraju važnu ulogu. Koliko se krećemo, koliko sedimo, koliko vremena provodimo pred ekranima, a koliko u aktivnim ili društvenim aktivnostima — sve to oblikuje emocionalnu stabilnost mnogo više nego što većina ljudi naslućuje.

Studija na kraju naglašava jednu važnu poruku: ne škodi sedeti tokom posla, putovanja ili odmora, ali pasivnost pred televizorom predstavlja poseban obrazac ponašanja sa jedinstvenim negativnim uticajem na mentalno zdravlje. Smanjivanje vremena provedenog pred ekranom stoga ne deluje samo kao preporuka, već kao jednostavna, dostupna i veoma efikasna strategija za unapređenje psihičke dobrobiti, naročito kod odraslih u srednjim godinama.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)