Home erektus je iz nekog razloga voleo da sakuplja sferično vulkansko kamenje

Radoznalost je odlika sa dubokim korenima u ljudskom rodu.

Pre više miliona godina, naši rani preci su živeli u oblasti Afrike poznatoj kao Kolevka čovečanstva, tragajući po okruženju za sasvim okruglim kamenjem.

Preporučujemo

Nova studija kaže da se te davno izumrle vrste ljudi cenile kamene sfere zbog njihove posebnosti i možda su ekperimentisale sa raznim upotrebama, iako ostaje misterija šta je tačno rađeno sa kamenim lopticama.

U stvari, loptasto kamenje je pronađeno na mestima gde su prastari hominidi živeli širom sveta, mada su istraživači dosad pokazivali interesovanje za ono koje su nesumnjivo oblikovali preistorijski ljudi.

Na primer, u pećini Kesem u Izraelu, postoje svedočanstva da je neka primitivna vrsta pravila okrugla oruđa za razbijanje životinjskih kostiju rado dolaska do koštane srži.

Slična otkrića su zabeležena na arheološkoj lokaciji Melka Kunture u dolini Avaš u Etiopiji, gde su prastari hominidi živeli milionima godina pre naše migracije iz Afrike.

Međutim, umesto fokusiranja na sfere koje su napravili preistorijski hominidi, nova studija opisuje jedan broj prirodno sferičnih kamenova koji su izgleda namerno skupljeni na toj lokaciji.

Kamenovi se pojavljuju na više mesta naseljenih pre 1,7 miliona do 600.000 godina – vremenski okvir koji sugeriše da je sfere verovatno sakupljala prastara vrsta ljudi homo erektus, kao i kasnija vrsta homo heidelbergensis.

Generalno vulkanskog porekla, te sfere se obično javljaju kao akrecioni lapili, agregati pepela koji se formiraju tokom eksplozivnih vulkanskih erupcija – kojih je bilo mnogo u ovom delu Afrike tokom pleistocena.

Za razliku od onih opisanih u ranijim studijama, vulkanske sfere na lokaciji Melka Kunture nisu napravljena oruđa, već su pleistocenski hominini sigurno primetili te sasvim okruglaste, izraženo geometrijske oblike. Činjenica da su takvi primerci verovatno bili retki u okruženju ukazuje na ponavljajuće pažljivo sakupljanje, piše Margerita Musi iz Međunarodne asocijacije za mediteranske i orijentalne studije.

Nije jasno koju funkciju su tačno imale loptice od kamena, iako su tokom ranog i srednjeg pleistocena hominini bili zainteresovani za eksperimentisanje sa upotrebom neobičnih kamenih loptica. Dokazi za to mogu se naći u činjenici da velika većina tih kamenova pokazuje tragove udaranja i pohabanosti.

Doprinoseći našem razumevanju kognitivnih i bihevioralnih atributa homo erektusa i drugih ranih ljudskih vrsta, ovi nalazi sugerišu da su pleistocenski hominidi posvećivali „konstantnu pažnju životnoj sredini i svakom novom resursu“ i da su ih radoznalost i kreativnost terali da traže praktične upotrebe za ove retke pronalaske.

(Telegraf Nauka/IFL Science)