Zašto standardno merenje krvnog pritiska može biti varljivo i kako ga popraviti

Istraživači su otkrili zašto obična merenja krvnog pritiska pomoću manžetne nisu precizna i kako bi se mogla popraviti, što bi moglo poboljšati zdravstvene ishode pacijenata.

Visok krvni pritisak, tj. hipertenzija, glavni je faktor rizika za prevremenu smrt, povezan sa oboljenjem srca, moždanim i srčanim udarima. Međutim, netačnosti najuobičajenijeg oblika merenja krvnog pritiska znače da čak 30% slučajeva visokog krvnog pritiska može ostati neprimećeno.

Preporučujemo

Istraživači sa Kembričkog univerziteta napravili su eksperimentalni model koji objašnjava fiziku u osnovi tih nepreciznosti i obezbeđuje bolje razumevanje mehanike merenja krvnog pritiska.

Neke jednostavne promene, koje ne uključuju nužno zamenu standardnog merenja, mogu dovesti do preciznijih merenja krvnog pritiska i boljih rezultata za pacijente, kažu istraživači.

Metod merenja sa manžetnom, poznat i kao auskultatorni, oslanja se na naduvavanje poveske oko nadlaktice do tačke da se prekida tok krvi u donji deo ruke, a lekar onda osluškuje kucajuće zvuke u ruci pomoću stetoskopa dok se manžetna polako izduvava.

Pritisak se očitava na osnovu mernog instrumenta povezanog sa izduvavajućom manžetnom. Krvni pritisak predstavljaju dva broja: maksimalni (sistolni) i minimalni (dijastolni) pritisak. Idealnim se smatra odnos 120/80.

Ovaj metod je „zlatni standard“, ali visoko procenjuje dijatolni pritisak, dok je sistolni pritisak nisko procenjen, kažu istraživači.

Ranije nekliničke studije o mernoj nepreciznosti koristile su gumene cevi koje nisu potpuno replikovale kolaps arterija pod pritiskom manžetne, što je prikrilo efekat niske procene.

Istraživači su napravili pojednostavljen fizički model kako bi izolovali i proučili efekte krvnog pritiska u delu ruke ispod manžetne – pošto je manžetna naduvana i tok krvi u donji deo ruke prekinut, pritisak ispod manžetne je vrlo nizak.

Reprodukovanje ovog stanja je pokazalo da ova razlika u pritisku uzrokuje da arterija duže ostane zatvorena dok se manžetna izduvava, odlažući ponovno otvaranje i dovodeći do niske procene krvnog pritiska.

„Trenutno se zbog ove greške ne vrši prilagođavanje prilikom dijagnostikovanja ili određivanja tretmana, što bi moglo dovesti do propuštanja čak 30% slučajeva sistolne hipertenzije“, kažu istraživači.

Postoji niz potencijalnih rešenja za ovu nisku procenu, uključujući podizanje ruke uoči merenja, što bi moglo proizvesti predvidljiv pritisak u donjem delu i stoga previdljivu nisku procenu. Ova promena ne zahteva nove uređaje, samo izmenu protokola, načina merenja.

Međutim, ako budu razvijeni novi uređaji za nadgledanje krvnog pritiska, možda će im biti potrebne dodatne informacije asocirane sa pritiskom ispod manžetne kako bi se prilagodilo šta su „idealne“ vrednosti za svaku individuu. Među njima bi mogli biti starost, indeks telesne mase ili karakteristike tkiva.

Istraživači se nadaju da će obezbediti sredstva za kliničke studije radi testiranja nalaza na pacijentima i traže industrijske ili istraživačke partnere u cilju usavršavanja modela i potvrde efekta u različitim populacijama. Saradnja sa klinikama će takođe biti važna za uvođenje promena u kliničku praksu.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)