Visok krvni pritisak pri rođenju povezan sa rizikom od hipertenzije u detinjstvu

Visok krvni pritisak pri rođenju može biti rani znak upozorenja, postavljajući osnovu za kardiovaskularne bolesti kasnije u životu.

Cilj studije bio je da istraži da li nivoi krvnog pritiska na samom početku života mogu pomoći u predviđanju rizika od hipertenzije kasnije u detinjstvu.

Preporučujemo

Istraživači su pratili kohortu od 500 zdrave belgijske dece, mereći njihov krvni pritisak pri rođenju, a zatim ponovo tokom predškolskog i školskog uzrasta, što je omogućilo da se prate obrasci krvnog pritiska tokom vremena.

Otkrili su da bebe sa višim krvnim pritiskom pri rođenju ili tokom predškolskog uzrasta imaju mnogo veću verovatnoću za razvoj hipertenzije do školskog uzrasta — oko 3,75 puta veću nego deca sa normalnim vrednostima krvnog pritiska.

Ovi rezultati dovode u pitanje uobičajeno mišljenje da su kardiovaskularne bolesti problem samo kod odraslih. Integracija monitoringa i kontrole krvnog pritiska od rođenja do pedijatrijske nege može biti strategija za smanjenje kardiovaskularnog rizika kasnije u životu.

Godine 2022, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) otkrila je da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u svetu, sa procenjenih 19,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje, što čini oko 32% svih smrtnih slučajeva. Seme ovih bolesti povezanih sa srcem posađeno je mnogo ranije u životu, često ukorenjeno u faktorima rizika prisutnim tokom detinjstva.

Jedan od ranih upozoravajućih znakova je visok krvni pritisak, neprimetno stanje koje može tiho oštetiti organe tokom mnogo godina pre nego što se simptomi pojave. Srećom, to je faktor rizika koji se može modifikovati, što znači da promene životnog stila i medicinska nega mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja bolesti.

Uprkos ovom znanju, obimne kohortne studije dosad nisu kontinuirano pratile krvni pritisak od rođenja do detinjstva.

U studiji o uticaju životne sredine na starenje u ranom životu (ENVIRONAGE), istraživači su dokumentovali krvni pritisak i druge zdravstvene markere od rođenja kroz različite faze detinjstva.

Studija je sprovedena u Limburgu u Belgiji, od februara 2010. godine do avgusta 2024, a pratila je 500 zdrave dece. Merenja krvnog pritiska svakog deteta obavljena su u ključnim fazama ranog života: prilikom rođenja, u okviru prva tri dana života, u predškolskom uzrastu (4–6 godina) i u školskom uzrasta (9–11 godina).

Za tumačenje podataka korišćene su smernice Američke akademije za pedijatriju iz 2017. godine. Na osnovu rezultata, deca su podeljena u tri grupe.

Prva grupa su ona deca čiji je rang krvnog pritiska ostao stabilan unutar iste kvartile ili se pomerio samo za jedan nivo gore ili dole. Drugu grupu čine deca koja su počela sa nižim krvnim pritiskom, ali im je pritisak porastao do visokih nivoa dok su rasla. U trećoj grupi su deca čiji je rang krvnog pritiska značajno opao tokom vremena.

Utvrđeno je da 80% dece pripada prvoj grupi, pošto su održala procentni rang krvnog pritiska tokom perioda posmatranja. Takođe je primećeno da su deca sa višim krvnim pritiskom pri rođenju ili u ranom detinjstvu bila sklonija da povišenom krvnom pritisku ili razvoju hipertenzije do predškolskog i školskog uzrasta.

Razumevanje kako se krvni pritisak razvija od ranog detinjstva može pomoći u ranoj identifikaciji rizika i prevenciji nezdravih nivoa kod dece. Istraživači stoga naglašavaju da je kontrolisanje krvnog pritiska tokom života bitno za kardiovaskularno zdravlje.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)