Da li popularna dijeta povećava rizik od raka tankog creva? Evo šta je pokazalo istraživanje

Ishrana sa mnogo masti i skoro nimalo ugljenih hidrata, poznata i kao ketogena dijeta, može pomoći nekim ljudima da smršaju tako što primorava njihova tela da sagorevaju masti kao gorivo umesto šećera. Kako je ova dijeta veoma popularna, naučnici istražuju kako može uticati na druge aspekte zdravlja i bolesti, uključujući rak, piše EurekAlert!

Dok su neka istraživanja pokazala da dijeta može zaštititi od razvoja raka debelog creva, nova studija istraživača sa Tehnološkog instituta Masačusetsa (MIT) sugeriše da u tankom crevu ketogena dijeta može povećati rizik od raka.

Preporučujemo

- Ketogene dijete imaju različite efekte na različita tkiva, čak i unutar gastrointestinalnog trakta. Mislim da je poruka ovde da moramo biti veoma oprezni u generalizaciji efekata koje ove dijete mogu imati, jer ono što može biti korisno za jedno tkivo može biti štetno za drugo – rekao je Omer Jilmaz, direktor Inicijative za matične ćelije MIT-a, vanredni profesor biologije na MIT-u i član Kohovog instituta za integrativna istraživanja raka.

Ketogene dijete, prvobitno razvijene 1920-ih kao način za lečenje epilepsije, prilagođene su poslednjih decenija kao strategija za gubitak težine ili produženje životnog veka. Dijeta se sastoji od visokog procenta masti, niskog procenta ugljenih hidrata i normalnih ili smanjenih količina proteina.

Ova vrsta dijete primorava telo da sagoreva masne kiseline za energiju umesto ugljenih hidrata kao što je glukoza. Sagorevanjem ovih lipida nastaju ketonska tela – prvenstveno β-hidroksibutirat (BHB) i acetoacetat – kao nusproizvodi metabolizma masnih kiselina. Ova ketonska tela se takođe stvaraju kada ljudi poste ili su na dijetama sa veoma malo kalorija, koje primoravaju telo da sagoreva sopstvene zalihe masti.

Studija iz žurnala Nature iz 2022. godine sugerisala je da ketogene dijete imaju zaštitni efekat protiv raka debelog creva i da je BHB – najzastupljenije ketonsko telo – odgovoran za ovaj efekat. U novoj studiji u žurnalu Nature, tim sa MIT-a želeo je da istraži da li ketogene dijete mogu imati sličan zaštitni efekat i u tankom crevu.

Istraživači su miševima koji su genetski predisponirani za razvoj raka creva davali ili ketogenu dijetu, kontrolnu dijetu ili dijetu bogatu mastima i kalorijama. Otkrili su da su miševi na ketogenoj dijeti imali veće šanse da razviju tumore tankog creva nego oni na kontrolnoj dijeti. Iako nisu postali gojazni, miševi na ketogenoj dijeti su razvili tumore stopama sličnim ili čak višim od onih kod miševa na visokomasnoj/visokokaloričnoj dijeti koja izaziva gojaznost.

Dodatne studije su otkrile da ketonska tela nisu igrala ulogu u razvoju tumora. Umesto toga, rast tumora je bio podstaknut načinom na koji ćelije creva sagorevaju masti iz ishrane za energiju – metaboličkim putem koji se zove oksidacija masnih kiselina. Ovaj put aktivira porodicu proteina zvanih PPAR, koji signaliziraju matičnim ćelijama da se brže razmnožavaju, povećavajući šansu da neke od njih postanu kancerogene.

Ova proliferacija matičnih ćelija može biti korisna u određenim situacijama, kao što je kada sluznica creva treba da se regeneriše nakon bolesti ili povrede. Međutim, prekomerna proliferacija može usmeriti ćelije ka razvoju raka.

- Imati više matičnih ćelija znači da kada povredite tanko crevo, ono se može bolje regenerisati, ali loša strana je to što veći broj aktivnih matičnih ćelija može dovesti do formiranja tumora – rekao je Jilmaz.

Iznenađujuće, ista ketogena dijeta koja je podstakla tumore u tankom crevu imala je suprotan efekat u debelom crevu. Istraživači su otkrili, slično ranijoj studiji iz 2022. godine, da je ketogena dijeta suzbila razvoj tumora debelog creva. Međutim, novi nalazi sugerišu da ketonska tela nisu odgovorna za ovaj zaštitni efekat.

- S obzirom na to kolika je pažnja posvećena ketonskim telima kao što je BHB, i kao komercijalnom zdravstvenom trendu i u nedavnim istaknutim studijama koje sugerišu da BHB suzbija rak debelog creva, u potpunosti smo očekivali da će oni biti direktni pokretači. Umesto toga, naši eksperimenti na genetski modifikovanim miševima otkrili su da su ovi molekuli u suštini samo metabolički posmatrači. Pravo iznenađenje je to što je ubrzanje tumora u potpunosti vođeno načinom na koji matične ćelije same obrađuju i sagorevaju veliki priliv masti iz ishrane – rekao je Jilmaz.

Istraživači se sada nadaju da će dalje proučavati zašto ketogene dijete imaju tako različite efekte u debelom i tankom crevu. Kako ketogene dijete postaju sve popularnije, razumevanje ovih efekata specifičnih za tkiva biće od ključnog značaja za usmeravanje njihove upotrebe, kažu istraživači.

- Dublje pitanje je zašto ista dijeta ima suprotne posledice u dva susedna dela creva. To je ono na čemu radimo u sledećem koraku – zaključio je Fangtao Či, postdoktorand na MIT.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!/MIT News)