Gubitak kilograma nije dovoljan: Vežbanje je ključno za bolje kardiovaskularno zdravlje

Ekstremna gojaznost postaje sve veći problem, ali lekovi za mršavljenje su često rešenje za to. Ipak, naučnike je zanimalo šta korišćenje ovih lekova i gubitak kilograma znače za zdravlje.

Otkrili su da vežbanje igra ključnu ulogu u kardiovaskularnom zdravlju – čak i nakon značajnog gubitka težine,saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

Preporučujemo

Istraživači su godinu dana pratili 130 ekstremno gojaznih osoba koje su prethodno završile niskokaloričnu dijetu i izgubile u proseku 13,7 kg. Učesnici su potom podeljeni u četiri grupe: jedna je samo vežbala, druga samo koristila liraglutid, treća vežbala uz korišćenje liraglutida ili placeba.

Oni koji su vežbali razvili su zdravije krvne sudove i imali su manji stepen upala. Dok je sam lek pomogao u održavanju gubitka težine, on nije poboljšao vaskularno zdravlje.

- Studija pokazuje da, iako lekovi pomažu u održavanju težine, upravo vežbanje – sa lekovima ili bez njih – poboljšava vaskularno zdravlje – rekla je Sine Torekov, profesorka na Odeljenju za biomedicinske nauke Univerziteta u Kopenhagenu.

Nakon godinu dana, istraživači su merili debljinu zida karotidne arterije – marker kardiovaskularnog rizika. Što je zid deblji, to je veći rizik od ateroskleroze, krvnih ugrušaka i moždanog udara.

Kod učesnika koji su vežbali zabeleženo je smanjenje debljine zida arterije od 6–7%. Poboljšanja nije bilo u grupama koje su koristile samo liraglutid ili placebo. Nivoi nekoliko inflamatornih markera takođe su opali kod fizički aktivnih učesnika. Hronična upala je ključni pokretač kardiovaskularnih bolesti.

Kombinovanje vežbanja sa lekovima dovelo je do daljeg gubitka težine i poboljšalo je nekoliko markera vaskularne funkcije.

- Lekovi mogu pomoći u održavanju gubitka težine, ali vežbanje pruža dodatne zdravstvene koristi koje ne vidimo samo uz lekove – rekao je Rasmus Sandsdal, lekar i doktorand na Odeljenju za biomedicinske nauke i prvi autor studije.

Efekat nije zahtevao intenzivan trening. Učesnici u grupama koje su vežbale trenirali su u proseku oko dva i po sata nedeljno, uglavnom su vozili sobni bicikl i radili kružni trening. Aktivnost je merena objektivno pomoću merača otkucaja srca.

- Ono što je upečatljivo je koliko je malo potrebno. Zamena samo nekoliko sati gledanja u ekran svake nedelje fizičkom aktivnošću poboljšava kardiovaskularno zdravlje – rekla je Sine Torekov.

Istraživačima su učesnici bili posebno zanimljivi jer su bili gojazni, ali još uvek relativno zdravi.

- Učesnici su bili u srednjim četrdesetim godinama i još nisu razvili dijabetes ili srčana oboljenja, pa je ohrabrujuće što čak i skromna količina vežbanja može poboljšati ključne faktore rizika za kardiovaskularne bolesti – naglasio je Rasmus Sandsdal.

Studija objavljena u Nature Metabolism je ispitivala liraglutid, raniju generaciju GLP-1 lekova za mršavljenje. Rezultati se ne mogu direktno primeniti na novije lekove kao što je semaglutid (npr. Wegovy, Ozempic, Mounjaro...), ali je liraglutid održao gubitak težine na uporedivom nivou.

Istraživači naglašavaju da bi vežbanje trebalo da ostane centralni deo lečenja teške gojaznosti – naročito jer sve više ljudi koristi lekove za mršavljenje.

- Lekovi za mršavljenje su važan alat, ali naši rezultati ukazuju na to da oni ne mogu zameniti vežbanje. Fizička aktivnost ostaje neophodna za zaštitu srca i krvnih sudova - zaključuje Sine Torekov.

(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)