Možete da sanjate i dok ste budni: Granica između sna i jave mnogo manje je jasna nego što se misli

„Večeras, dok budete sklapali oči u krevetu, desiće vam se nešto čudno: vaš um će odlutati od obične misli ka snu, ali biće nemoguće precizno reći kad se to tačno dogodilo. Skloni smo da zamišljamo da je granica između sna i jave jasna: dok smo budni, razmišljamo; dok spavamo, sanjamo. Ipak, u našoj studiji, objavljenoj u žurnalu Cell Reports, pokazujemo da je ova granica poroznija nego što mislite. Možete sanjati pre nego što zaspite, i planirati svoj dan nakon što već utonete u san“, napisali su Nikolas Desat, doktorand na Univerzitetu Sorbona, i Delfin Udijet, istraživačica u oblasti kognitivnih neuronauka na Francuskom nacionalom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM), u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Razmislite o tome šta znači biti budan. Upravo sada, dok čitate ove redove: zvukovi dopiru do vas, svetlost pada na vas, tkanina dodiruje vašu kožu. Vi ste usidreni u svetu. Spavanje je donekle suprotnost tome. Mirni ste, odsečeni od spoljašnjeg sveta i nastanjeni iskustvima konstruisanim iznutra: snovima.

Preporučujemo

Između ova dva stanja postoji vremenski razmak. Mi ne prelazimo iz jednog stanja u drugo kao pritiskom na prekidač za svetlo. To je postepen prelaz u kojem se moždana aktivnost usporava, mišići opuštaju, a disanje produbljuje. Pritom, um ne prestaje da funkcioniše; on poprima druge oblike proizvodeći misli vezane za tekući ili naredni dan, prolazne slike, komadiće muzike, fragmente snova… Istraživači ovo polubudno, poluspavajuće stanje svesti nazivaju ‚hipnagogija‘.

Problem je u tome što su ova iskustva prolazna i stalno promenljiva, teško ih je prijaviti, a još teže klasifikovati. Kako prelazimo sa misli ‚Šta ću sutra jesti?‘ na ‚Sedim u vozu koji se kreće pod vodom‘? Do sada su istraživači pokušavali da ih razvrstaju u kategorije na osnovu onoga što ona jesu (‚Ovo deluje bizarno, mora biti san‘) ili na osnovu toga kada se javljaju (‚Isključujem sve što se dešava tokom budnosti‘). Rezultat: znali smo da mnoštvo iskustava prolazi kroz um tokom perioda uspavljivanja, ali nismo bili sigurni koja tačno, niti kada i kako ih mozak proizvodi. Upravo to smo želeli da razumemo.

Da bismo dobili jasniju sliku, morali smo da napustimo unapred definisane kategorije i pustimo podatke da govore. Snimali smo moždanu aktivnost 103 učesnika dok su spavali u laboratoriji, koristeći elektroencefalografiju (EEG): elektrode su postavljene po koži glave kako bi uhvatile signale i omogućile razlikovanje budnosti (brzi alfa talasi) od lakog sna (sporiji teta i sigma talasi, sa iznenadnim veoma sporim talasima i kratkim ritmičnim naletima zvanim ‚vretena spavanja‘).

Prekidali smo ih zvukom u nekoliko navrata i postavljali im veoma jednostavno pitanje: ‚Šta vam je prolazilo kroz um neposredno pre alarma?‘ Zatim smo od njih tražili da ocene svoje iskustvo kroz četiri dimenzije: koliko je bilo bizarno (i neobično), koliko fluidno i kontinuirano (ili, naprotiv, fragmentisano), koliko je bilo spontano (bez voljne kontrole), kao i njihov utisak o tome da li su bili budni ili su spavali.

Ukupno smo prikupili 375 iskustava tokom perioda uspavljivanja. Umesto da sami odlučujemo šta se računa kao san, a šta kao budna misao, koristili smo algoritam mašinskog učenja kako bismo ova iskustva grupisali u ‚mentalna stanja‘, bez unapred definisanih pravila o tome šta bi ona trebalo da budu.

Uzimajući u obzir ocene učesnika u sve četiri dimenzije, algoritam je tražio grupe iskustava koja liče jedna na druga – pomalo kao da traži ‚porodice‘ na mapi sa četiri koordinate. Uopšteno govoreći, to su bili: fragmenti sećanja (‚slika mog oca mi je pala na pamet‘), misli vezane za okruženje (‚slušao sam zvukove sa ulice‘), slike nalik snovima (‚video sam male vanzemaljce‘) i namerno razmišljanje (‚razmišljao sam o tome šta ću raditi sutra‘).

Foto: Shutterstock/Roman Samborskyi

Sledeće pitanje se prirodno nametnulo: u kom trenutku između budnosti i sna nastaje svako od ovih stanja?

Ovde rezultati postaju iznenađujući. Očekivali smo jednostavan scenario: racionalne misli tokom budnosti, bizarne slike tokom spavanja. Neki obrasci su zaista išli u tom pravcu: kako su ljudi dublje tonuli u san, mentalna stanja povezana sa okruženjem i namernim razmišljanjem postajala su ređa.

Ali, evo suštine našeg otkrića: sva četiri stanja pojavljivala su se u svim fazama – tokom budnosti, na samom početku uspavljivanja (faza N1) i u već uspostavljenom snu (faza N2). Ono što nam prolazi kroz um nije diktirano time da li smo budni ili spavamo.

U praksi, neki slučajevi su se pokazali kao potpuno paradoksalni. Jedan učesnik, koji je bio potpuno budan (alfa talasi na EEG-u, obeležje budnosti), prijavio je: ‚Mravi su se penjali po meni, a u pozadini su bile ukrštene reči.‘ Drugi učesnik, koji je spavao u fazi N2 (iznenadni veliki spori talasi na EEG snimku, klasičan marker sna), jednostavno je rekao: ‚Razmišljao sam o poslu.‘ Sanjamo pre nego što zaspimo; razmišljamo dok spavamo.

Jednu tačku je još trebalo razjasniti: mozak ne funkcioniše na isti način tokom budnosti i spavanja; tokom sna se usporava i sinhronizuje. Kako onda iskustvo nalik snu može nastati i na javi i u snu? Da bismo to razumeli, ‚zumirali‘ smo podatke: koristili smo kraće vremenske intervale da uhvatimo brze promene u moždanim talasima, 64 elektrode za precizno pokrivanje korteksa i finije metrike moždanih signala od onih koje se tradicionalno koriste.

Pronašli smo ‚moždane potpise‘ mentalnih stanja. Slike nalik snovima su, na primer, bile praćene slabijom komunikacijom između udaljenih regiona mozga, kao da su te oblasti manje sposobne da međusobno komuniciraju. Ključna stvar: ovi potpisi bili su isti bez obzira na to da li je osoba bila budna ili je spavala. Drugim rečima, mozak može da proizvede istu vrstu mentalnog iskustva bez obzira na stanje budnosti.

A šta je sa vama? Šta vama prolazi kroz um dok se uspavljujete? Ovi rezultati postavljaju sledeća podjednako zanimljiva pitanja: Da li svi ljudi imaju ista mentalna iskustva? Istim redosledom? I da li nam to govori nešto o tome ko smo?

Da bismo to saznali, kreirali smo upitnik ‚Lutajući umovi‘, onlajn test od oko dvadeset minuta koji istražuje vaša mentalna iskustva tokom perioda uspavljivanja. Skoro 5.000 ljudi sa pet kontinenata već je učestvovalo. Cilj je da se identifikuju profili uspavljivanja kod stanovništva i vidi da li oni zavise od starosti, pola i kulture, ali i da li su povezani sa osobinama kao što su kreativnost, anksioznost, sposobnost mentalne vizuelizacije ili kvalitet sna.

Na kraju upitnika otkrivate sopstveni profil uspavljivanja i možete se uporediti sa drugima.

Duboko u sebi, ono što pokušavamo da uradimo jeste da razumemo šta mozak generiše u toj ‚međuzoni‘ i šta to govori o nama. Zato ćete večeras, kada sklopite oči, ponovo proći kroz taj čudni hodnik. Obratite pažnju na taj trenutak i na ono što vam prolazi kroz um neposredno pre nego što utonete u san…“

(Telegraf Nauka/The Conversation)