Toksini i klimatski uticaji su verovatan uzrok smanjene plodnosti

Istraživači otkrivaju „uzbunjujući“ uticaj na plodnost vrsta širom sveta usled istovremene izloženosti toksičnim hemikalijama i klimatskim promenama.

Pregled naučne literature analizira kako su hemikalije koje izazivaju poremećaje endokrinog sistema, često prisutne u plastici, zajedno sa efektima klimatskih promena kao što je toplotni stres, povezane sa redukcijom plodnosti vrsta širom sveta – uključujući ljude, divlje životinje i beskičmenjake.

Preporučujemo

Iako su reproduktivne štete koje ovi faktori izazivaju kao pojedinačni dobro proučene, malo je istraživanja o tome šta se dešava kad su živi organizmi pod uticajem oba faktora istovremeno. Zajedno, ova dva problema verovatno predstavljaju veću pretnju za plodnost, a taj dodatni efekat je „uzbunjujući“, kažu istraživači sa Univerziteta države Oregon.

„Pod uticajem ste ne samo jednog, već dva faktora stresa istovremeno, a oba mogu uticati na vašu plodnost, tako da će ukupni uticaj biti malo veći“, kaže se u radu koji je obuhvatio 177 studija.

Studija iz 2017. godine je pokazala da su nivoi spermatozoida kod muškaraca u zapadnim zemljama pali za više od 50% tokom četiri decenije. Plodnost ljudi opada sličnom stopom.

Autori nove studije fokusirali su se na efekte hemikalija i supstanci koje izazivaju endokrine poremećaje. Smatra se da one uzrokuju niz ozbiljnih reproduktivnih problema i hormonskih poremećaja, i da su potencijalni uzrok redukcije plodnosti.

Šteta od tih hemikalija često je ista kod različitih organizama, od beskičmenjaka do ljudi. Na primer, ftalati su povezani sa izmenjenim oblikom spermatozoida kod beskičmenjaka, spermatogenezom kod glodara i smanjenjem broja spermatozoida kod ljudi. Slično tome, smatra se da PFAS utiču na kvalitet spermatozoida. Takođe je otkrivena veza sa hormonskim poremećajima. Ove hemikalije su sveprisutne u robi široke potrošnje, tako da su im ljudi često izloženi redovno.

U međuvremenu, ranije istraživanje je pokazalo da povećane temperature, niži nivoi kiseonika i toplotni stres, pored drugih problema povezanih sa klimatskim promenama, mogu povećati neplodnost.

Toplotni stres utiče na ljudske hormone i povezan je sa spermatogenezom kod glodara i bikova. Istraživanje pokazuju da temperatura takođe ima ulogu u određivanje pola kod riba, gmizavaca i vodozemaca. Vrsta je evoluirala da izabere koji pol proizvodi delom na osnovu temperature, a zagrevanje planete može dovesti do „pomeranja previše u jednom ili drugom smeru, što poništava tu evolucionu korist“.

Slično tome, mnogi uzroci endokrinih poremećaja mogu izmeniti određivanje pola na bazi životne sredine.

Studija je analizirala neke preklapajuće efekte hemijske izloženosti i klimatskih promena na taksonomske grupe, od beskičmenjaka do ljudi. Na primer, izloženost ptica povećanoj temperaturi, PFAS hemikalijama, organohlorinima i piretroidima pojedinačno može izazvati abnormalnu spermu, povećanu smrtnost mladunaca, abnormalne testise i opadanje populacije.

„Šta se dešava prilikom izloženosti uticaju više tih stresora istovremeno? To pitanje je malo proučavano. Čak i ako nema mnogo studija koje proučavaju taj istovremeni uticaj, ako imate dva različita faktora koji izazivaju isti negativan efekat, verovatno je njihovo kumulativno dejstvo“, kažu autori. „Verovatno je da će više stresora imati kumulativan efekat, čak i ako imaju različite mehanizme nanošenja štete“.

Rešenje sistemskih problema uključuje obuzdavanje klimatskih promena i redukovanje upotrebe toksičnih hemikalija. Kao primer efikasne mere navodi se globalno smanjenje upotrebe di-di-tija (DDT) i bifenila (PCB) na osnovu Stokholmske konvencije, ali je potrebno mnogo više.

„Postoji dovoljno dokaza u obe oblasti da delujemo u cilju smanjenja našeg uticaja na planetu“.

(Telegraf Nauka/Guardian)