Naučnici pronalaze mikroplastiku u spermi i ženskoj reproduktivnoj tečnosti

Od dubina Marijanskog rova do vrha Everesta, mikroplastika se može naći skoro svugde na Zemlji. Ispostavlja se da ni naši najintimniji momenti ne mogu da izbegnu tu napast.

Naučnici su otkrili da je mikroplastika „uobičajena“ i u muškoj i u ženskoj reproduktivnoj tečnosti. I upozorili na potencijalne posledice po reprodukciju, pošto bi kvalitet jajnih ćelija i spermatozoida mogao biti smanjen.

Preporučujemo

Istraživači su ispitali folikulsku tečnost u jajnicima 29 žena i semenu tečnost u spermi 22 muškarca. Analiza je pokazala da je niz obično korišćenih mikroplastika prisutan u više od polovine uzoraka.

„Ranije studije su već pokazale da se mikroplastika može naći u raznim ljudskim organima“, kaže dr Emilio Gomez Sančez sa španskog Univerziteta u Mursiji. „Stoga nismo bili baš iznenađeni pronalaskom mikroplastike u fluidima ljudskog reproduktivnog sistema, ali nas je zapanjila njena uobičajenost – pronađena je kod 69% žena i 55% muškaraca“.

Mikroplastika je definisana kao plastične čestice manje od 5mm i postoje dokazi da predstavlja opasnost za zdravlje životne sredine i ljudi.

Iako ova studija nije direktno procenjivala kako mikroplastike utiču na plodnost, njihova detekcija ističe potrebu da se istraže moguće implikacije po reproduktivno zdravlje čoveka, upozoravaju istraživači.

„Iz studija sa životinjama znamo da u tkivima u kojima se akumulira mikroplastika može izazvati zapaljenje, stvaranje slobodnih radikala, oštećenje DNK, ćelijsko starenje i endokrine poremećaje“, dodao je Sančez. „Moguće je da može oslabiti kvalitet jajnih ćelija ili spermatozoida kod ljudi, ali još nemamo dovoljno dokaza da to potvrdimo“.

Naučnici kažu da mikroplastika verovatno ulazi u telo putem gutanja, udisanja i kontakta sa kožom. Zatim ulazi u krvotok koji je distribuira širom tela – uključujući reproduktivne organe.

Faktori životne sredine koji utiču na reprodukciju su sigurno realnost, mada ih nije lako objektivno izmeriti. Iako značaj nalaza ove studije još nije jasan, treba ih shvatiti kao dodatni argument u prilog izbegavanju generalizovane upotrebe plastike u našim svakodnevnim životima.

Ranije studije su detektovale mikroplastiku u ljudskom majčinskom mleku, krvi i čak moždanom tkivu. Posebno istraživanje je otkrilo visoke nivoe u svakodnevnim artiklima poput kesica za čaj, bočica za bebe i kuhinjskih dasaka za sečenje.

Neki naučnici pozivaju na oprez u tumačenju rezultata nove studije. Bez podataka o veličini osmotrenih mikroplastičnih čestica, teško je protumačiti koliko su značajni ovi nalazi. Postoji velika mogućnost da uzorci budu kontaminirani mikroplastikom tokom uzorkovanja, laboratorijske obrade i analitičkih procedura.

Nije iznenađujuće što je mikroplastika pronađena – ona je svuda, čak i u laboratoriji – ali podaci ne potvrđuju da je u pitanju izloženost ljudi, nasuprot metodološkom efektu.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Studija je vrlo zanimljiva i s obzirom na globalno smanjenje stope plodnosti – razmatranje mogućih uzroka je veoma primereno i pravovremeno. Kao što autori studije kažu, prisustvo mikroplastike nije toliko iznenađujuće pošto je pronađena u mnogim drugim delovima našeg tela.

Međutim, prisustvo nije isto što i uticaj, i autori su jasni da, iako su pronašli mikroplastiku u reproduktivnoj tečnosti i muškaraca i žena, još uvek ne znamo kako utiče na nas.

Šta mikroplastika može uraditi ljudskom telu ako se nađe u hrani?

Naše razumevanje potencijalnih zdravstvenih efekata izloženosti mikroplastici ima velike nedostatke.

Ljudi mogu biti izloženi plastičnim česticama putem konzumacije morskih plodova i namirnica sa kopna, putem vode za piće i vazduha. Međutim, nivo izloženosti, koncentracije sa hroničnim toksičnim efektom i temeljni mehanizmi putem kojih mikroplastika ostvaruje efekte još nisu dovoljno dobro shvaćeni da bi se napravila potpuna procena rizika.

Unošenje mikroplastike u telo može izazvati potencijalno štetne efekte, kao što su:

– zapaljenje: kad dođe do zapaljenja, bela krvna zrnca i supstance koje ona proizvode štite nas od infekcije – ovaj normalno zaštitni imunski sistem može da ošteti tkiva;

– imunski odgovor na bilo šta prepoznato kao „strano“ u telu – ovakvi imunski odgovori mogu naneti štetu telu;

– funkcija nosilaca drugih toksina koji ulaze u telo: mikroplastika generalno odbija vodu i vezaće se za toksine koji se ne rastvaraju, tako da se mikroplastika može vezati za jedinjenja sa toksičnim metalima kao što su živa i organski zagađivači poput nekih pesticida i hemikalija zvanih dioksini, za koje se zna da izazivaju kancer, i reproduktivne i razvojne probleme; ako mikroplastika uđe u telo, toksini se mogu akumulirati u masnim tkivima.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)