Zašto sve više mlađih ljudi oboleva od raka debelog creva? Epidemiološki obrt zabrinuo naučnike

Rak debelog creva dugo je smatran bolešću starijeg životnog doba. Međutim, poslednjih godina lekari širom sveta primećuju zabrinjavajući trend - broj obolelih mlađih od pedeset godina stalno raste. Dok se kod starijih pacijenata učestalost bolesti smanjuje zahvaljujući skriningu i ranom otkrivanju, kod mlađih generacija situacija je suprotna, navodi SciTech Daily.

Zbog toga naučnici sve intenzivnije pokušavaju da otkriju šta stoji iza ovog neobičnog epidemiološkog obrta. Novo istraživanje sada ukazuje na neočekivan fizički trag koji bi mogao pomoći u razumevanju ovog fenomena – promene u samoj strukturi tkiva debelog creva.

Preporučujemo

U studiji objavljenoj u žurnalu Advanced Science istraživači su analizirali uzorke tkiva debelog creva pacijenata različitih starosnih grupa sa kolorektalnim karcinomom. Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće: i tumorsko i okolno tkivo kod mlađih pacijenata bilo je znatno čvršće, odnosno manje elastično, nego kod starijih obolelih.

Na prvi pogled, takva razlika može delovati beznačajno. Međutim, u biologiji tkiva mehaničke osobine imaju veliki značaj. Krutost tkiva utiče na način na koji se ćelije kreću, dele i komuniciraju sa okruženjem. Kada je tkivo čvršće nego što bi trebalo da bude, ćelije mogu početi drugačije da reaguju na signale iz svoje sredine. Istraživači smatraju da upravo takvo okruženje može podstaći razvoj tumora i olakšati njegovo širenje.

Debelo crevo sastoji se od više slojeva ćelija i vezivnog tkiva koji zajedno formiraju elastičnu i prilagodljivu strukturu. U normalnim uslovima ova tkiva omogućavaju pravilno funkcionisanje organa i održavanje ravnoteže među ćelijama.

Međutim, različiti faktori mogu promeniti ovu ravnotežu. Hronične upale, promene u sastavu vezivnog tkiva ili povećano taloženje kolagena mogu učiniti tkivo čvršćim i manje elastičnim. Takve promene stvaraju drugačiju mikrookolinu u kojoj ćelije funkcionišu.

U takvom okruženju ćelije mogu početi da se ponašaju drugačije: signalni putevi koji kontrolišu rast i obnavljanje tkiva mogu biti poremećeni, a ćelije sa genetskim oštećenjima lakše mogu početi nekontrolisano da se razmnožavaju. Drugim rečima, problem možda nije samo u mutacijama koje nastaju u ćelijama, već i u fizičkom okruženju u kojem se te ćelije nalaze.

Rast broja slučajeva kolorektalnog karcinoma kod mlađih ljudi jedan je od najvećih izazova savremene onkologije. U mnogim zemljama poslednjih decenija zabeležen je stalni porast obolelih među osobama u tridesetim i četrdesetim godinama.

Naučnici smatraju da iza tog trenda verovatno stoji kombinacija različitih faktora. Promene u načinu ishrane, veći unos prerađene hrane, smanjena fizička aktivnost i porast gojaznosti često se navode kao mogući uzroci. Takođe se sve više istražuje i uloga promena u crevnom mikrobiomu.

Novo otkriće o povećanoj krutosti tkiva dodaje još jednu važnu kariku u ovom složenom lancu događaja.

Razumevanje mehaničkih promena u tkivu moglo bi otvoriti nove mogućnosti za rano otkrivanje i prevenciju bolesti. Ako se potvrdi da povećana čvrstina tkiva predstavlja rani znak povećanog rizika, lekari bi u budućnosti mogli razviti metode koje će takve promene otkrivati još pre nego što se tumor uopšte razvije. To bi omogućilo ranije praćenje pacijenata koji imaju povećan rizik i potencijalno ranije lečenje.

Kolorektalni karcinom i dalje spada među najčešće maligne bolesti u svetu, ali se njegova epidemiološka slika menja. Ono što je nekada bila bolest uglavnom starijih ljudi sada se sve češće javlja i kod mlađih generacija.

Novo istraživanje pokazuje da odgovor na pitanje zašto se to dešava možda ne leži samo u genetskim mutacijama, već i u suptilnim promenama u strukturi tkiva koje menjaju način na koji ćelije funkcionišu. Iako su potrebna dodatna istraživanja, naučnici veruju da upravo ovakvi nalazi mogu pomoći da se bolje razume kako i zašto nastaje rak debelog creva – i kako ga u budućnosti otkriti mnogo ranije nego danas.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)