Ne morate biti veoma srećni da biste izbegli preranu smrt od hronične bolesti

Novo istraživanje sugeriše da bi veća sreća mogla pomoći u smanjenju rizika od prerane smrti usled hroničnih bolesti kao što su rak, dijabetes i srčano oboljenje. Međutim, nivo na kojem ovaj efekat sreće nastupa je prilično nizak.

Poznato je da sreća korelira sa boljim zdravljem. Sad su istraživači identifikovali nivo sreće iznad kojeg ljudi imaju manju verovatnoću za preranu smrt od hroničnih bolesti poput raka, dijabetesa i srčanog oboljenja.

Preporučujemo

Upoređujući podatke iz 123 zemlje, sakupljene tokom 15 godina, istraživači su odredili prag na kojem smrtnost opada, a blagostanje se popravlja. Svako poboljšanje blagostanja iznad ovog nivoa bilo je povezano sa odgovarajućim smanjenjem rizika od smrti.

Rak, srčana oboljenja, astma i druge hronične bolesti uzrokovale su 75% smrtnih slučajeva u 2021. godini koji nisu povezani sa pandemijom, kažu podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U Sjedinjenim Američkim Državama, one su zajedno vodeći uzroci bolesti, invaliditeta i smrti.

Ukupna smrtnost od hroničnih bolesti opala je u SAD između 2010. i 2019, ali se rasprostranjenost povećala među Amerikancima od 20 do 45 godina starosti, kaže se u studiji objavljenoj ranije ove godine.

Iako je prethodno istraživanje pretpostavljalo pozitivnu vezu između sreće i zdravlja, cilj nove studije bio je da identifikuje prelomnu tačku na kojoj bi viši nivo blagostanja bio povezan sa merljivim zdravstvenim poboljšanjima — konkretno sa smanjenjem broja preranih smrti usled hroničnih bolesti.

Istraživači su analizirali godišnje nivoe sreće u 123 zemlje, čiji prosek je predstavljao nacionalni nivo subjektivnog blagostanja.

Od ispitanika je bilo zatraženo da vizuelizuju merdevine, pri čemu je vrh predstavljao najbolji mogući život, a dno najgori. Zatim su ocenili svoje trenutno zadovoljstvo i procenili svoju budućnost na skali od 0 (dno merdevina) do 10 (vrh merdevina). Ovo sredstvo, zvano Kantrilova skala, dobro je poznat instrument u društvenim naukama za merenje životnog zadovoljstva.

Zatim je ova mera nacionalnog blagostanja upoređena sa stopama smrtnosti od hroničnih bolesti u svakoj zemlji tokom perioda od 15 godina (2006–2021).

Studija je identifikovala prag sreće od 2,7 na skali životnih merdevina. Iznad ovog nivoa, svako povećanje sreće za 1% bilo je povezano sa smanjenjem broja preranih smrti od hroničnih bolesti za 0,43%.

Prosečan nivo na skali životnih merdevina kod 123 proučavane zemlje bio je 5,45 između 2006. i 2021, pa rezultat od 2,7 sugeriše da su učesnici „jedva izlazili na kraj“, rekla je koautorka studije Julia Juga sa Univerziteta 1. decembar 1918. u Rumuniji.

Zdravstveni efekti subjektivnog blagostanja

Iako nova studija ne utvrđuje strogu uzročno-posledičnu vezu, naučnici su identifikovali nekoliko načina na koje blagostanje može imati zdravstvene koristi.

Na prvom mestu, sreća može smanjiti uticaj stresa, koji je snažno povezan sa razvojem mnogih hroničnih bolesti.

„Vidimo da pozitivna emocija može poslužiti kao odbrana od stresnih iskustava“, kaže Džon Hanter, profesor psihologije na Univerzitetu Čepmen u Kaliforniji. „Kad imate više pozitivne emocije, imate manju reakciju na stres – kad doživite stres, reagujete manje žestoko. Vaš srčani ritam se pojačava malo manje; vaš krvni pritisak se povećava malo manje. Način oslobađanja hormona stresa takođe se menja.“

Pored toga, ljudi sa višim nivoima pozitivnih emocija često održavaju jače odnose i zdravije navike. Ljudi koji su optimistični, srećni, ljudi koji imaju dinamičniji, srećniji društveni život, ljudi sa jakim osećajem životne svrhe često su proaktivniji u pogledu svog zdravlja. Skloni su da više vežbaju. Skloni su da se bolje hrane. Uglavnom bolje spavaju.

Nova studija može pomoći kreatorima politike da sreću posmatraju kao „resurs javnog zdravlja“ i koriste je zajedno sa drugim ključnim faktorima u cilju ublažavanja uticaja hroničnih bolesti na populaciju.

Trebalo bi nastojati na podizanju prosečnog blagostanja populacije iznad Kantrilovog praga, uz tretiranje tendencija i uslova životne sredine koji mogu pogoršati hronična stanja, kao što su gojaznost, konzumacija alkohola i zagađenje.

U mestima gde je blagostanje na nižem nivou, fokus na finansiranje zdravstvene zaštite i poboljšanje sistema uprave nužan je radi otključavanja pozitivnih zdravstvenih efekata povećane sreće.

Pošto podaci o blagostanju u ovoj studiji predstavljaju samoprocenu, mogu biti podložni greškama u merenju, primećuju autori. Takođe, različite kulture mogu različito procenjivati svoj nivo subjektivne sreće.

Skala korišćena u ovoj studiji može se protumačiti kao mera statusa, a ne emocionalne sreće. Tako da bi mogla odražavati ekonomski status i životne uslove ljudi, a ne njihovo emocionalno stanje.

(Telegraf Nauka/Live Science)