Ova aktivnost donosi najveće blagostanje i daje smisao životu, pokazalo istraživanje

Boravak u prirodi pomaže ljudima da identifikuju šta im je zaista značajno u životu. To je pokazalo novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Turkuu, u Finskoj.

Istraživači su ispitali ulogu prirode u dugoročnom, vrednosno zasnovanom blagostanju ljudi, poznatom i kao eudaimonično blagostanje, saopštio je Univerzitet u Turkuu.

Preporučujemo

U studiji je 158 finskih učesnika odgovorilo je na anketu, a 20 je učestvovalo u naknadnim radionicama kreativnog pisanja. Svi učesnici su bili iz Turkua, grada srednje veličine koji se nalazi na jugozapadnoj obali Finske. Istraživači su koristili podatke za proučavanje odnosa između prirode i blagostanja.

- Želeli smo da istražimo kako priroda utiče na to kako ljudi prihvataju sami sebe, gledaju na svrhu života, svoje pozitivne odnose, autonomiju, lični rast i delovanje, kao i upravljanje životom. Ovo se naziva eudaimonično blagostanje i može se posmatrati u kontrastu sa hedonizmom: dok se hedonizam fokusira na kratkoročna zadovoljstva, eudaimonija zalazi u duže i dublje blagostanje - kaže Joha Jarekari, doktorantkinja i istraživač na Univerzitetu u Turkuu.

Foto: Shutterstock

Anketa je uporedila odgovore mladih ljudi starosti od 15 do 24 godine i odraslih osoba starijih od 60 godina.

- Iako su postojale neke razlike između različitih starosnih grupa u načinu na koji su provodili vreme u prirodi i u izboru mesta, imali su i mnoga zajednička iskustva. Ono što je bilo zajedničko za obe starosne grupe je, između ostalog, osećaj da priroda ne osuđuje niti kritikuje, što je pozitivno uticalo na to da učesnici prihvate sami sebe – rekla je Jarekarijeva.

Studija je pokazala da su osećaj povezanosti i proistekla smislenost bili važni za obe starosne grupe. Prirodno okruženje pomoglo je učesnicima da se povežu sa sopstvenim vrednostima.

- Provođenje vremena i aktivnost u prirodi izneli su na površinu ono što je zaista bilo važno za učesnike u njihovim životima. To je povećalo delovanje i autonomiju ljudi i pozitivno uticalo na lični rast. Učesnici su izvestili da je lakše stupiti u kontakt sa sobom, sa drugim ljudima i sa drugim vrstama – rekla je Jarekarijeva.

Foto: Shutterstock/Zoran Pucarevic

Učesnici stariji od 60 godina posebno su smatrali da je važno jačati međugeneracijske veze provodeći vreme u prirodi. Bilo im je važno da uživaju u vremenu u prirodi, na primer, sa svojim unucima i bez ikakvih tehničkih uređaja. Pored toga, priroda je bila važno mesto za njihovo delovanje i za aktivnost.

Za mlade, priroda je pružala važno mesto za samoću. Za njih je priroda bila mesto gde mogu biti svoji i izraziti svoja osećanja. Priroda im je nudila vreme i prostor, mentalno i fizički. Mladi su takođe lakše bili sa drugima u prirodi, gde su mogli jednostavno da ćute.

Zabrinutost zbog eko-krize smanjila je utešni osećaj trajnosti u promenljivom svetu

Istraživački članak objavljen je u People and Nature.

(Telegraf Nauka/Turun Yliopisto)