Pripadnice generacije X ne mogu da prestanu da jedu nezdravu hranu: Psiholozi tvrde da znaju razlog

Istraživači su otkrili da sredovečne osobe, posebno žene, imaju mnogo veće šanse da budu zavisni od nezdrave hrane, industrijskih prerađevina prepunih dodatnih masti, soli, šećera i aroma. Ova zavisnost od nezdrave, industrijski prerađene hrane je povezana sa lošim zdravljem, problemima s viškom kilograma, društvenom izolacijom...

Psiholozi sa Univerziteta u Mičigenu veruju da znaju razlog za to, a opisali su ga u žurnalu Addiction. Rezultati njihovog istraživanja zasnovani su na reprezentativnom uzorku od 2.000 Amerikanaca, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

Pripadnici generacije X, osobe rođene između 1965. i 1980. godine, bili su prva generacija Amerikanaca koja je odrasla na nezdravoj hrani svuda oko njih. Bili su deca ili tinejdžeri u vreme kad je došlo do skoka popularnosti ovih proizvoda i njihovog masovnog reklamiranja.

Jedna studija pokazuje da 21% žena i 10% muškaraca iz Generacije X, ali i neki koji pripadaju kraju „bejbi-bum“ generacije, ispunjavaju kriterijume za zavisnost od industrijjski prerađene, nezdrave hrane. Ta stopa je daleko viša nego kod onih koji su odrasli samo deceniju ili dve ranije i koji su se sa industrijski prerađenom hranom susreli tek u odraslom dobu. Među odraslima starosti od 65 do 80 godina, samo 12% žena i 4% muškaraca ispunjava kriterijume za zavisnost od nezdrave hrane.

Istraživači su koristili modifikovanu skalu zavisnosti od hrane 2.0 sa Jejla (mYFAS 2.0), standardizovani alat prilagođen kriterijumima koji se koriste za dijagnostikovanje poremećaja upotrebe supstanci. Skala postavlja pitanja o 13 iskustava sa industrijski prerađenom hranom i pićima koja definišu zavisnost, kao što su jake žudnje, ponovljeni neuspešni pokušaji smanjenja unosa, simptomi apstinencije i izbegavanje društvenih aktivnosti zbog straha od prejedanja.

U ovom slučaju, supstanca nije alkohol ili nikotin, već visoko primamljive industrijske prerađevine poput slatkiša, brze hrane i zašećerenih pića. Primenom kliničkih kriterijuma za zavisnost od ultra-prerađene hranu, studija naglašava načine na koje takva hrana može „navući“ ljude.

- Nadamo se da će ova studija popuniti prazninu u znanju o zavisnosti od ultra-prerađene hrane među starijim odraslim osobama, merenoj pomoću dobro proučene i standardizovane skale. Današnji stariji odrasli bili su u ključnom razvojnom periodu kada se prehrambeno okruženje naše nacije promenilo. S obzirom na to da druga istraživanja pokazuju jasne veze između konzumacije ove hrane i rizika od hroničnih bolesti i prerane smrti, važno je proučiti zavisnost od nezdrave hrane u ovoj starosnoj grupi - rekla je Lusi K. Lok, diplomirc na Odseku za psihologiju Univerziteta u Mičigenu.

Za razliku od tradicionalnih poremećaja upotrebe supstanci, koji su istorijski češći kod muškaraca, zavisnost od ultra-prerađene hrane pokazuje suprotan obrazac - višu prevalenciju kod žena ove generacije. Jedno objašnjenje može biti agresivan marketing „dijetalne“ ultra-prerađene hrane namenjen ženama osamdesetih godina.

Keksovi s navodno niskim sadržajem masti, obroci za mikrotalasnu pećnicu i drugi proizvodi bogati ugljenim-hidratima promovisani su kao rešenja za kontrolu telesne težine, ali njihovi projektovani nutritivni profili su možda pojačali zavisničke obrasce ishrane.

Žene koje sada imaju od 50 do 64 godine možda su bile izložene nezdravoj hrani tokom osetljivog razvojnog perioda, što može pomoći u objašnjavanju nalaza za ovu starosnu grupu, rekla je glavna autorka Ešli Gerhart, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu.

- Procenti koje vidimo u ovim podacima daleko nadmašuju procente starijih odraslih sa problematičnom upotrebom drugih adiktivnih supstanci, kao što su alkohol i duvan. Takođe, vidimo jasnu povezanost sa zdravljem i društvenom izolacijom, sa mnogo većim rizicima od zavisnosti od ultra-prerađene hrane kod onih koji svoje mentalno ili fizičko zdravstveno stanje ocenjuju kao osrednje ili loše, ili kažu da se ponekad ili često osećaju izolovano od drugih - rekla je Gerhartova.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)