Da li su žene bolje od muškaraca u obavljanju više zadataka istovremeno? Bračni par naučnika srušio mit

Stereotip da su žene bolje od muškaraca u obavljanju više zadataka istovremeno (multitaskingu) opstaje generacijama, ali niko nije uspeo da shvati zašto. Do sada.

Bračni par naučnika sa Univerziteta Brunel u Londonu u novoj studiji pokazao je da su u stvari oba pola podjednako dobra u istovremenom obavljanju kompleksnih zadataka, ali da su žene sposobne za još nešto – da istovremeno i pričaju, saopštio je Univerzitet Brunel u Londonu.

Preporučujemo

U eksperimentu su učestvovali 41 muškarac i 37 žena, a svi su morali da balansiraju između četiri zadatka dizajnirana da simuliraju stvaran život. Pokazalo se da nije postojala nikakva razlika u njihovoj sposobnosti da ispune zadatke pod sve većim pritiskom. Međutim, kada je grupi dat dodatni zadatak da odgovara na usmena pitanja, muškarci nisu uspeli da odgovore na više od četvrtine pitanja, dok je kod žena taj udeo bio tek jedan prema deset.

- Oduvek je postojala sumnja da polne razlike postoje kada je u pitanju obavljanje više zadataka istovremeno. Ali do sada one nisu bile identifikovane – rekao je dr Andre Dž. Sameitat, zamenik direktora Centra za kognitivnu i kliničku neuronauku na Univerzitetu Brunel u Londonu.

Dr Sameitat, koji je istraživanje sproveo sa svojom suprugom, dr Dijanom Sameitat, počasnim predavačem na Odeljenju za psihologiju na Brunelu, rekao je da su oni želeli da „osvetle zašto se jedan takav stereotip uopšte razvio“.

- Ova smanjena pričljivost kod muškaraca mogla bi da objasni zašto se oni češće ocenjuju kao lošiji u multitaskingu nego žene – naglasio je on.

Dok su se prethodne studije zasnivale na kompjuterima ili jednostavnim zadacima sa papirom i olovkom koji su se izvodili za jednim stolom, Sameitatovi su inspiraciju pronašli u sopstvenom životu i odgajanju dvoje dece kako bi postavili kompleksan eksperiment koji vernije oslikava zahteve svakodnevnog multitaskinga nego bilo koje prethodno istraživanje.

Učesnici su morali da rade na četiri nekompjuterizovana zadatka raspoređena na tri različita stola. To je uključivalo simulaciju kuvanja, dva zadatka sa papirom i olovkom koji su se radili kada bi se oglasio kuhinjski tajmer, kao i praćenje slajdova sa rečima na pozadinama različitih boja i njihovo zapisivanje. I, po prvi put u eksperimentu ove vrste, učesnici su morali verbalno da odgovaraju na složena, unapred snimljena pitanja koja su puštana preko zvučnika.

- Razmišljali smo o sopstvenim životima sa dvoje dece i pokušavali da dokučimo gde leže pravi izazovi multitaskinga za ljude – rekao je on.

U drugom delu istraživanja, kratke filmove na kojima učesnici obavljaju zadatke ocenjivala je grupa od 80 neutralnih posmatrača. Oni nisu bili upoznati sa motivima istraživanja. Čim se od učesnika zahtevalo da odgovaraju na pitanja, posmatrači su ocenili da muškarci imaju manju kontrolu nad onim što rade, da postižu lošije rezultate, ulažu manje truda i da im se zadatak manje dopada u poređenju sa ženama. Polne razlike bile su još izraženije kako se vremenski pritisak povećavao tokom eksperimenta.

Sameitatovi veruju da njihovo istraživanje može imati važne implikacije na radnom mestu, posebno na pozicijama koje zavise od efikasne verbalne interakcije. Smanjena komunikacija može biti problematična u novim ili kritičnim situacijama i u drugim poslovima.

- Smanjena pričljivost na radnom mestu može se doživeti kao nevaspitanje ili čak drskost – rekao je dr Sameitat. - Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju da li bi trening mogao da pomogne u održavanju verbalnih sposobnosti pod pritiskom.

Studija je objavljena u žurnalu Psychological Research.

(Telegraf Nauka/Brunel University of London)