Četiri stvari su odgovorne za trećinu svih smrti na svetu!

U suštini modernog života krije se smrtonosna četvorka: duvan, alkohol, nezdrava ishrana i fosilna goriva. Naučnica iz Velike Britanije upozorava da upravo oni uzrokuju trećinu svih smrti širom sveta – a mi ih svakodnevno konzumiramo, udišemo ili podržavamo, navodi Daily Mail.

Možda ne postoji savremeniji način života od onog koji uključuje cigaretu uz kafu, brzo pripremljen obrok iz prodavnice, večernji koktel i vožnju automobilom kroz grad. Ali upravo ti karakteristike današnjice, koje uzimamo zdravo za gotovo, mogu biti smrtonosni. Profesorka Ana Gilmor, vodeći britanski stručnjak za javno zdravlje sa Univerziteta u Batu, tvrdi da samo četiri proizvoda – duvan, alkohol, nezdrava hrana i fosilna goriva – zajedno izazivaju trećinu do čak dve trećine smrti u svetu.

Preporučujemo

Godine 2021. od ukupno 56 miliona smrti, čak 19 miliona pripisano je direktno ovim proizvodima. Iako su mnogi od njih legalni, društveno prihvaćeni i duboko ukorenjeni u naš svakodnevni život, šteta koju izazivaju je – kako tvrdi Gilmor – „potcenjena, sistematski potisnuta i često prikrivena interesima industrija koje ih proizvode.“

Duvan – tihi ubica koji ne oprašta

Od svih proizvoda koje konzumiramo, duvan je najubitačniji. Godine 2021. ubio je više od devet miliona ljudi, čineći 16% svih smrti te godine. Ali ono što ga čini posebno opasnim jeste to što se njegov uticaj ne završava na samom pušaču.

Pasivno pušenje, koje obuhvata izloženost dimu u porodici, na poslu ili u zatvorenim prostorima, takođe ubija. Svaka treća osoba izložena pasivnom pušenju su – deca. Njihov disajni sistem je osetljiviji, a dugoročne posledice mogu se pojaviti tek kasnije u životu.

Profesorka Gilmor ističe da dva od tri pušača umru zbog posledica pušenja, što je brojka koja prevazilazi smrtnost mnogih teških bolesti. Iako bi većina ljudi odbila da skoči sa četvrtog sprata, pušenje počinje u mladosti, kada posledice nisu razumljive, a zavisnost se razvije pre svesti o riziku.

Zanimljiv podatak koji osvetljava razmere opasnosti: cigarete godišnje ubijaju više ljudi nego svi ratovi, saobraćajne nesreće i ubistva zajedno.

Još šokantnije – duvanske kompanije svesno manipulišu sadržajem cigareta da bi povećale zavisnost korisnika, slično kao farmaceutske industrije sa opijatima.

Fpoto/ilustracija: Pixabay

Alkohol – društveno prihvaćen, a globalno smrtonosan

Iako mnogima simbol opuštanja i uživanja, alkohol ubija 2,44 miliona ljudi godišnje, što čini 4,3% svih smrtnih slučajeva u svetu.

Opasnost alkohola ne leži samo u bolestima jetre ili srca. On je često uzrok nesreća, nasilja, povreda i samoubistava. Na globalnom nivou, 7% svih smrti usled povreda povezano je s alkoholom.

Jedna zanimljivost često promiče pažnji javnosti: alkohol je klasifikovan kao kancerogen prve klase, u istom rangu sa duvanom i azbestom, prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije.

Štaviše, i umereno konzumiranje alkohola povećava rizik od više od 60 različitih bolesti, uključujući rak dojke, pankreasa, mozga i debelog creva.

Zbog sve češće konzumacije među mladima, studije pokazuju da alkohol utiče na smanjenje sive mase u mozgu, naročito kod osoba ispod 40 godina – čak i kada se konzumira u „dozvoljenim količinama“.

Kada ono što jedemo postane opasnost

Naizgled bezazleno, ali u stvarnosti jednako opasno kao i cigareta – nezdrava ishrana odgovorna je za više od tri miliona smrti godišnje, što je 5,4% svih smrti u svetu.

To nisu smrti izazvane glađu, već smrtnost povezana sa prehrambenim rizicima: visokim unosom soli, šećera, prerađenog mesa, zaslađenih napitaka i trans masti.

Najveći krivac među prehrambenim rizicima je prekomerni unos soli. U Evropi je čak 2,27% svih smrtnih slučajeva povezano sa prevelikom količinom soli u ishrani. Nakon soli, značajnu ulogu imaju prerađeno meso, gazirani napici i zasićene masti, koji zajedno dodatno povećavaju rizik od hroničnih bolesti.

Iza svih ovih problema krije se suptilna, ali opasna taktika – hrana je često pažljivo pripremljena i prilagođena da nam bude teško da joj odolimo. Profesorka Gilmor upozorava da takvi proizvodi ne samo da privlače, već mogu izazvati gotovo zavisničku potrebu, što dodatno komplikuje borbu za zdravije izbore.

Ultra-prerađena hrana, koja čini osnovu savremene ishrane, aktivira iste centre zadovoljstva u mozgu kao i kokain. To objašnjava zašto je teško prestati sa čipsom, slatkišima ili brzim obrocima – čak i kada znamo da nisu zdravi.

Kod dece, redovno konzumiranje ovakve hrane ne samo da povećava rizik od gojaznosti, već i utiče na razvoj mozga i emocionalne stabilnosti, pokazuju neurološke studije.

Fosilna goriva – ubica koji dolazi kroz vazduh

Dok se klimatske promene najčešće pominju kada se govori o fosilnim gorivima, profesorka Gilmor ističe da je njihov uticaj na zdravlje direktan, neposredan i smrtonosan.

Sagorevanje fosilnih goriva stvara zagađenje vazduha koje, samo u 2021. godini, ubija između 4,5 i 8,34 miliona ljudi. To uključuje sitne čestice (PM2.5) koje prodiru duboko u pluća, izazivaju srčane i plućne bolesti, moždane udare i rak.

Jedna od najstrašnijih posledica je to što zagađenje vazduha najviše pogađa decu, jer se njihova pluća nalaze niže i još se razvijaju. U urbanim sredinama, izduvni gasovi automobila izazivaju astmu, usporen razvoj plućne funkcije i neurološke poremećaje.

U Evropi, čak i uz strože propise i čistiji vazduh, 578.900 ljudi godišnje umire zbog zagađenja iz fosilnih izvora, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije.

Ove brojke ne obuhvataju smrti uzrokovane toplotnim talasima, poplavama i sušama – sve češćim posledicama klimatskih promena. Prava smrtnost, kako upozoravaju naučnici, može biti znatno veća i rasti iz godine u godinu.

Duvan, alkohol, nezdrava ishrana i fosilna goriva duboko su utkani u naš svakodnevni život, a iza njihove prisutnosti stoji snažna podrška industrija koje ih proizvode i promovišu. Iako su legalni i društveno prihvaćeni, njihova popularnost često je podstaknuta ekonomskim i političkim interesima.

Profesorka Gilmor poziva na promišljeniji pristup javnom zdravlju, u kome bi se pažnja usmerila na stvarne potrebe ljudi, iznad interesa industrije.

(Telegraf Nauka / Daily Mail)