Da li pomeranje kazaljki izaziva infarkt? Evo šta je pokazala studija sa 168.870 pacijenata
Da li pomeranje kazaljki zbog letnjeg i zimskog računanja vremena povećava broj akutnog infarkta miokarda?
Ovo pitanje postavili su istraživači Kliničkog istraživačkog instituta Djuk.
Preporučujemo
Mislili su da je to mumija poglavice Inka: Nova analiza donela potpuno iznenađenje
Naučnici sve bliži sastavljanju DNK Leonarda da Vinčija
Oni su u studiji „Daylight Savings Time and Acute Myocardial Infarction“, objavljenoj u JAMA Network Open, analizirali podatke o 168.870 pacijenata iz 1.124 bolnice od 2013. do 2022. Srednja starost bila je 65 godina, a 33,8 odsto njih bile su žene, prenosi MedicalXpress.
Prethodne analize u švedskim i američkim kohortama ukazivale su na kratkotrajna povećanja broja slučajeva infarkta miokarda nakon prolećnog pomeranja kazaljki, uključujući porast od 24% u ponedeljak nakon početka letnjeg računanja vremena. Međutim, istraživanje Djuka nije pokazalo značajnu povezanost promene sata sa incidencom akutnog infarkta miokarda (AIM ili srčani udar) niti sa bolničkim ishodima.
Podaci su potekli od pacijenata koji su primljeni u nedelji pre, tokom ili nakon prolećne ili jesenje promene sata. Primarni ishod bio je mortalitet tokom hospitalizacije, dok su moždani udar, revaskularizacija kod NSTEMI i reperfuzija kod STEMI bili sekundarni ishodi.
Odnos incidence je upoređivao broj slučajeva akutnog infarka miokarda tokom nedelja sa pomeranjem sata sa susednim nedeljama, pri čemu su nedelje sa 23 i 25 sati normalizovane na 24 sata. Poređenja prilagođena riziku koristila su logističke modele sa generalizovanim jednačinama procene kako bi se uzelo u obzir klasterisanje po bolnicama. Provere osetljivosti uključivale su Havaje i Arizonu, države koje ne primenjuju letnje računanje vremena, kao i periode od tri nedelje oko promene sata.
Tokom 168.870 bolničkih poseta, broj slučajeva akutnog infarkta miokarda tokom nedelje prolećne promene sata bio je 28.678, u poređenju sa 28.596 u prethodnoj nedelji i 28.169 u narednoj nedelji. Nisu otkrivene značajne razlike u ovim poređenjima.
Jesenja poređenja su bila slična: 27.942 tokom nedelje promene sata, 27.365 nedelju dana pre i 28.120 nedelju dana posle. Nisu otkrivene značajne razlike.
Prilagođeni modeli za smrtnost tokom hospitalizacije takođe nisu ukazali na promene oko tranzicije.
Ishodi vezani za moždani udar nisu pokazali značajne razlike u prolećnim i jesenjim poređenjima. Godišnji odnosi incidence kretali su se oko 1,00, uz povećanje od 21% tokom nedelje prolećnog pomeranja sata 2020. godine u poređenju sa nedeljom posle, i smanjenje od 6% u poređenju sa nedeljom pre.
Analize područja bez promene sata (Arizona i Havaji) pokazale su slične odnose incidence tokom čitavog perioda studije.
Autori zaključuju da nedelje sa pomeranjem sata nisu bile povezane sa višom incidencom akutnog infarkta miokarda, niti sa lošijim bolničkim ishodima u poređenju sa susednim nedeljama.
(Telegraf Nauka/MedicalXpress)