Čoveku presađeno plućno krilo genetski modifikovane svinje: Evo koliko sati je funkcionisalo

Plućno krilo genetski modifikovane svinje prvi put je presađeno čoveku koji je moždano mrtav. Nakon transplantacije ono je funkcionisalo devet dana, saopštili su istraživači.

Ovaj poduhvat je najnoviji napredak u tehnici zvanoj ksenotransplantacija, koja ima za cilj rešavanje krize nedostatka ljudskih organa: prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zadovoljava se samo do 10% globalnih potreba za takvim transplantacijama, piše Gardijan.

Preporučujemo

Međutim, stručnjaci su naglasili da je još dug put pre nego što će pluća svinja moći da se koriste kod pacijenata.

Dr Džastin Čen, hirurg za transplantaciju pluća na Institutu za transplantaciju NYU Langone, koji nije bio uključen u rad, opisao je studiju kao „uzbudljiv i obećavajući rad“, ali je rekao da se izveštaj odnosi na samo jednog pacijenta i da predstavlja „uspeh sa rezervom“.

- Ova pluća nisu u stanju da samostalno održavaju pacijenta u životu - dodao je on.

Endru Fišer, profesor transplantacione medicine respiratornih organa na Univerzitetu u Njukaslu, složio se.

- Ovaj rad je veoma dobrodošao za unapređenje našeg razumevanja, ali on predstavlja samo postepen korak napred. Potrebno je još mnogo rada i nismo na pragu ere ksenotransplantacije svinjskih pluća - rekao je on.

Ksenotransplantacija je poslednjih godina postala veoma aktivna oblast istraživanja, a srce, bubrezi i jetra su među organima koji su presađivani sa svinja na ljude. Svinje su obično genetski modifikovane uklanjanjem određenih svinjskih gena i umetanjem specifičnih ljudskih gena, kako bi se smanjilo odbacivanje organa od strane tela primaoca.

Studije se često prvo sprovode na primaocima koji su moždano mrtvi, pre nego što se, eventualno, isprobaju na živim pacijentima.

Iako je bilo samo nekoliko živih primalaca, mnogi su preminuli u roku od nekoliko nedelja ili meseci od takve operacije, mada ne nužno zbog komplikacija povezanih sa transplantacijom. Ipak, neki sa presađenim svinjskim bubrezima preživeli su sa organima koji su i dalje funkcionisali nekoliko meseci nakon procedure. Ali stručnjaci kažu da je ksenotransplantacija pluća posebno zahtevna.

- Svaki udah unosi spoljašnje okruženje u telo. Dakle, imunosistem u plućima je veoma osetljiv i veoma aktivan, što znači da kada se bavite transplantacijom organa, gde ne želite da imunski sistem bude previše aktivan, to predstavlja dodatne izazove - rekao je Fišer.

U članku objavljenom u Nature Medicine, istraživači u Kini izvestili su kako su presadili levo plućno krilo svinje donora kineske rase Bama Xiang sa šest genetskih modifikacija 39-godišnjem muškom primaocu koji je moždano mrtav.

Tim je utvrdio da je plućno krilo ostalo održivo i funkcionalno tokom perioda od 216 sati i da nije izazvalo hiperakutno odbacivanje – brzu, burnu imunsku reakciju tela primaoca. Takođe nije bilo znakova infekcije.

Međutim, 24 sata nakon transplantacije, plućno krilo je pokazalo znake nakupljanja tečnosti i oštećenja, verovatno u početku zbog upale povezane sa transplantacijom. I uprkos tome što je primalac dobijao jake imunosupresivne lekove, presađeni organ je bio progresivno napadan antitelima, što je vremenom dovelo do značajnog oštećenja.

- Uticaj oštećenja je verovatno potcenjen [jer] je ljudski primalac i dalje imao jedno svoje plućno krilo, koje bi kompenzovalo oštećeno svinjsko plućno krilo - rekao je Fišer.

Istraživači koji stoje iza ovog rada rekli su da pristup treba usavršiti.

Ideja ksenotransplantacija – presađivanja organa sa jedne vrste na drugu – nije nova. Naučnici su još u 17. veku počeli da za transfuzije krvi koriste životinje kao donore, a u 19. veku su počeli da izvode i presađivanje kože sa životinja, najčešće žaba. Od 1963. do 1964. dr Kit Riemcma presadio je bubrege šimpanzi u 13 pacijenata, od kojih je samo jedan pacijent živeo skoro devet meseci. Srce šimpanze presađeno je čoveku 1964, ali je pacijent preminuo u roku od dva sata. Prva transplantacija srca, bubrega i pluća sa svinje, koja nije bila genetski modifikovana, na čoveka izvedena je još 1996, ali je pacijent preminuo brzo nakon operacija.

(Telegraf Nauka/The Guardian)