Lične mitohondrije pacijentkinje ubrizgane u oči u cilju obnove vida

Injekcija sopstvenih mitohondrija u mrežnjaču bila je bezbedna, ali je imala samo privremeni efekat na obnavljanje vida.

Naučnici su izdvojili mitohondrije iz ženinih nožnih mišića i ubrizgali ih u staklasto telo njenih očiju u pokušaju da izleče ozbiljan gubitak vida. Procedura nije izazvala zapaljenje ili neželjene efekte — ali je imala ograničen učinak na obnovu reakcija na svetlost u očima i nije obnovila ženin vid.

Preporučujemo

Transplantacija zdravih mitohondrija — organela koje proizvode energiju u ćelijama — istražuje se kao način za lečenje bolesti koje oštećuju ove organele u tkivima. Oštećene ćelije mogu preuzeti zdrave mitohondrije i, u nekim slučajevima, to može povećati preživljavanje ćelija i delimično obnoviti funkcije tkiva. U prethodnim ispitivanjima na ljudima transplantirane su mitohondrije u srce i mozak. Sad naučnici izveštavaju o prvom takvom transplantiranju u oči.

Moždano krvarenje je oštetilo ženin optički nerv i mrežnjaču, uzrokujući skoro potpuno slepilo, bez reakcije zenica na svetlost. Nakon ubrizgavanja mitohondrija, zenice su pokazale reakciju na svetlost, ali je efekat bio privremen i nestao je nakon otprilike četiri nedelje.

Studija pokazuje da je bilo „relativno bezbedno“ ubrizgati lične mitohondrije u oči, kažu naučnici iz Instituta za molekularnu i kliničku oftalmologiju u Bazelu. Međutim, to ne potvrđuje terapijski efekat transplantacije mitohondrija.

Cilj je bio da se utvrdi bezbednost ovog pristupa, kažu saradnici iz zdravstvenog sistema Maunt Sinaj u Njujorku . „Ne možemo dokazati efikasnost, niti to pokušavamo, ali smo videli značajan efekat na fiziološke promene u oku“.

Naučnici su želeli da istraže da li bi ubrizgavanje mitohondrija direktno u oko moglo pomoći u obnavljanju funkcije ganglijskih ćelija mrežnjače — neurona u unutrašnjoj površini mrežnjače koji šalju vizuelne signale mozgu.

Studije na miševima su pokazale da ubrizgavanje mitohondrija u staklasto telo povećava preživljavanje neurona koji su ostali funkcionalni nakon povrede optičkog nerva.

„Najveća zabrinutost je postojala u pogledu izazivanja imunske reakcije u kojoj imunski sistem počinje da napada ove strane supstance koje se ubrizgavaju u telo“, kažu istraživači. Međutim, testovi nakon procedura nisu otkrili znake zapaljenja ili oštećenja ni u jednom oku.

Iako je reakcija zenice na svetlost bila prolazna, bila je na nivoima višim nego pre transplantacije. „Kada smo sproveli procenu vida nakon transplantacije, zabeleženo je da je žena u levom oku opažala oblike i senke“, dodaju istraživači.

Koristeći tehniku za snimanje električne aktivnosti u mozgu, izmerili su znatnu nervnu aktivnost u vizuelnom korteksu trećeg, 44. i 45. dana nakon transplantacije. Takvu aktivnost nisu primetili u snimcima napravljenim 27 dana i 4 dana pre procedura.

Međutim, iz studije ostaje nejasno da li su reakcije zenica i nervni snimci „direktna posledica transplantacije mitohondrija, a ne obnova ili fluktuacija u preostaloj nervnoj funkciji“, kažu stručnjaci. Ne postoji direktan dokaz da ubrizgane mitohondrije ulaze u ćelije i ostaju funkcionalno efikasne.

Takođe nije jasno koje su ćelije preuzele ubrizgane mitohondrije. Veoma je teško reći šta se dešava i šta treba da se desi da bi terapijski efekat bio dugotrajan, kažu istraživači.

„Sad kad smo pokazali da ovo možemo da izvedemo bezbedno, radimo na protokolu za ponovljene serijske injekcije mitohondrija“. To bi moglo doprineti boljem razumevanju da li transplantacija ima neke kliničke efekte.

(Telegraf Nauka/Nature)