Treća transplantacija svinjskog bubrega – pacijent je dobro posle rekordna dva meseca od operacije

D. M.
D. M.    
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Tauana Luni je postala najduže preživeli primalac genetski modifikovanog organa svinje.

Ova žena iz Alabame je prošle godine postala treća osoba kojoj je transplantiran svinjski bubreg i izgleda da se i dalje dobro oporavlja nakon operacije. Pošto su od transplantacije prošla dva meseca, Luni je zasad najduže preživeli primalac takvog organa.

Ona je operisana u medicinskom centru Lengon Njujorškog univerziteta u novembru 2024. Bila je na listi čekanja od 2017, i zbog njenog komplikovanog medicinskog stanja doktori nisu verovali da će pronaći odgovarajući ljudski organ. Stoga su se okrenuli eksperimentalnoj proceduri sa genetski modifikovanim svinjskim bubregom.

Upotreba životinjskih organa kao transplantata – ksenotransplantacija – odavno je cilj naučnika u pokušaju nadomeštanja nestašice donorskih organa. Procena je da 17 ljudi umre svakog dana dok su na listi čekanja za translantaciju. Poput drugih tehnoloških razvoja, pronalaženje načina da se životinjski organi bezbedno transplantiraju u ljude moglo bi biti životno značajno.

Za ksenotransplantaciju je ključno da genetska modifikacija učini životinjski organ što kompatibilnijim sa ljudskim telom. U ovom slučaju, medicinski tim je bio uspešan, a bubreg je imao 10 posebnih genetskih modifikacija.

Dvoje prethodnih primalaca genetski modifikovanih bubrega, Rik Slejmen i Liza Pizano, umrli su pre isteka dva meseca od operacije. Slejmenova iznenadna smrt nije bila direktno povezana sa transplantacijom. Pizano je imala druge značajne medicinske komplikacije, uključujući srčane, i transplantirani bubreg je morao biti uklonjen posle nekoliko nedelja kad je otkriveno da ne dobija dovoljno krvi.

Luni je stavljena na listu čekanja nakon razvoja hronične bubrežne insuficijencije povezane sa preeklampsijom tokom trudnoće. Njenu situaciju je dodatno komplikovala činjenica da je imala samo jedan bubreg, pošto je drugi donirala majci 1999.

Status donora daje prednost na listi čekanja, ali su šanse za pronalazak odgovarajućeg bubrega bile „jedan u milion“ Ksenotransplantacija je dozvoljena kao poslednja opcija.

Operacija je bila uspešna i pacijentkinja je otpuštena posle 11 dana. Nakon operacije je ostala u Njujorku, ali se očekuje da će zbog impresivnog oporavka uskoro moći da se vrati kući u Alabamu.

„Verujemo da će ovo nastaviti da funkcioniše dobro u značajno dugom periodu“, izjavio je hirurg Robert Montgomeri. Iako su postojali neki veoma rani znakovi odbacivanja organa, lekari su uspeli da ih detektuju i tretiraju, zahvaljujući poukama iz ranijeg istraživanja. Luni je otad nastavila da se oporavlja dobro i organ funkcioniše normalno.

Ksenotransplantacija je u začetku, ali su doktori i sama Luni optimistični u pogledu njenog napretka i značaja za budućnost ove tehnologije.

„Ja sam superžena“, kaže Luni. „Ovo je nova šansa za život“.

(Telegraf Nauka/IFL Science)

Video: Svečana dodela priznanja projektima građanskih naučnih istraživanja

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>