Revolucionarno: AI platforma dizajnira molekularne rakete za napad na ćelije raka

Precizno lečenje raka postaje sve realnija opcija nakon što su istraživači razvili platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji (AI platformu) sposobnu da prilagodi proteinske komponente i naoruža imunoćelije pacijenta za borbu protiv kancera. Nova metoda, objavljena u žurnalu Science, po prvi put je demonstrirala da je moguće dizajnirati proteine na računaru kako bi preusmerili imunoćelije da ciljaju ćelije raka putem pMHC molekula.

Ovo dramatično skraćuje proces pronalaženja efikasnih molekula za lečenje raka s nekoliko godina na samo nekoliko nedelja, a te pojačane imunoćelije ponašaju se kao molekularne rakete, saopštio je Tehnički univerzitet Danske (DTU).

Preporučujemo

- Mi u suštini stvaramo novi par očiju za imunosistem. Trenutne metode za individualno lečenje raka zasnivaju se na pronalaženju takozvanih T-ćelijskih receptora u imunom sistemu pacijenta ili donora koji se mogu koristiti za lečenje. To je veoma dugotrajan i izazovan proces. Naša platforma dizajnira molekularne ključeve za ciljanje ćelija raka koristeći AI platformu, i to čini neverovatnom brzinom, tako da novi vodeći molekul može biti spreman u roku od 4 do 6 nedelja – rekao je Timoti P. Dženkins, vanredni profesor na Tehničkom univerzitetu Danske (DTU) i jedan od autora studije.

AI platforma, koju je razvio tim sa DTU-a i američkog Istraživačkog instituta Skrips, trebalo bi da reši veliki izazov u imunoterapiji raka pokazujući kako naučnici mogu da generišu ciljane tretmane za tumorske ćelije i izbegnu oštećenje zdravog tkiva.

U studiji, istraživači su testirali snagu AI platforme na poznatoj meti raka, NY-ESO-1, koja se nalazi u širokom spektru karcinoma. Tim je uspeo da dizajnira malu spojnicu koja se čvrsto vezuje za NY-ESO-1 pMHC molekule. Kada je dizajnirani protein unet u T-ćelije, stvorio je jedinstveni novi ćelijski proizvod koji su istraživači nazvali ‘IMPAC-T’ ćelije, a koje su efikasno usmeravale T-ćelije da ubijaju ćelije raka u laboratorijskim eksperimentima.

- Bilo je neverovatno uzbudljivo uzeti ove male spojnice, stvorene na računaru, i videti kako tako efikasno funkcionišu u laboratoriji – rekao je postdoktorand Kristofer Haurum Johansen, koautor studije i istraživač na DTU.

Istraživači su takođe primenili ovaj proces za dizajniranje spojnice za metu raka identifikovanu kod pacijenta sa melanomom u metastazi, uspešno generišući spojnice i za ovu metu. Ovo je dokazalo da se metoda može koristiti i za prilagođenu imunoterapiju protiv novih vrsta raka.

Timoti Dženkins očekuje da će proći do pet godina pre nego što nova metoda, koja pretvara imunoćelije u molekularne rakete, bude spremna za prva klinička ispitivanja na ljudima.

(Telegraf Nauka/DTU)