Ovaj parazit koji se lako prenosi ODSECA GLAVU ljudskim spermatozoidima!

Stopa muške plodnosti opada tokom poslednjih pola veka. Analiza iz 1992. godine ukazala je na postojani pad broja i kvaliteta spermatozoida još od 1940-ih. Novije istraživanje otkrilo je da su stope muške neplodnosti porasle za skoro 80% između 1990. i 2019. godine. Razlozi koji stoje iza ovog trenda ostaju nepoznanica, ali se često pominju gojaznost, loša ishrana i toksini iz okoline.

Zarazne bolesti poput gonoreje ili hlamidije često su zanemareni faktori koji utiču na plodnost kod muškaraca. Sve više dokaza ukazuje i na to da bi čest jednoćelijski parazit Toksoplazma gondii mogao biti još jedan uzročnik: studija iz aprila 2025. godine prvi put je pokazala da „ljudski spermatozoidi gube glave pri direktnom kontaktu“ s ovim parazitom.

Novo istraživanje podržava sve više nalaza koji naglašavaju važnost sprečavanja ove parazitske infekcije.

Mnogi načini na koje možete dobiti toksoplazmozu

Zaražene mačke izlučuju jajašca toksoplazme putem izmeta u posudu za pesak, baštu ili druga mesta u okolini, gde ih ljudi ili druge životinje mogu pokupiti. Voda, školjke i neoprano voće i povrće takođe mogu sadržati zarazna jajašca.

Pored jajašaca, ciste koje se nalaze u tkivima toplokrvnih životinja mogu takođe širiti toksoplazmozu ako nisu uništene kuvanjem na odgovarajućoj temperaturi.

Dok većina domaćina parazita može da kontroliše početnu infekciju uz malo ili nimalo simptoma, toksoplazma ostaje u telu do kraja života u obliku uspavanih cisti u mozgu, srcu i mišićnom tkivu. Te ciste mogu ponovo da se aktiviraju i izazovu teške bolesti koje oštećuju vitalne organe.

Između 30% i 50% svetske populacije trajno je zaraženo toksoplazmom zbog brojnih načina na koje se parazit može širiti.

Toksoplazma može ciljati muške reproduktivne organe

Nakon infekcije, toksoplazma se širi praktično do svakog organa i skeletnih mišića. Prvi dokazi da parazit može zahvatiti muške reproduktivne organe pojavili su se tokom vrhunca AIDS pandemije 1980-ih, kada su kod nekih pacijenata infekcije pronađene u testisima.

Iako su imunosupresivne osobe najviše u riziku od testikularne toksoplazmoze, ona se može javiti i kod inače zdravih ljudi. Snimanja zaraženih miševa potvrđuju da toksoplazma brzo stiže do testisa, kao i do mozga i očiju, već nekoliko dana nakon infekcije.

Godine 2017. otkriveno je da toksoplazma može da formira ciste i u prostati miševa. Istraživači su takođe otkrili prisustvo parazita u ejakulatu mnogih životinja, uključujući i ljudsku spermu, što otvara mogućnost seksualnog prenosa.

Saznanje da se toksoplazma može nalaziti u muškim reproduktivnim organima podstaklo je analize plodnosti kod zaraženih muškaraca. Jedno malo istraživanje iz Praga iz 2021. godine, u kojem je učestvovalo 163 muškarca zaraženih toksoplazmom, pokazalo je da je više od 86% imalo anomalije u spermi.

Studija iz Kine iz 2002. godine pokazala je da su neplodni parovi znatno češće zaraženi toksoplazmom nego plodni parovi – 34,83% naspram 12,11%. Još jedno kinesko istraživanje iz 2005. pokazalo je da su sterilni muškarci češće pozitivni na toksoplazmu nego plodni muškarci.

Međutim, ne daju sve studije povezanost između toksoplazmoze i kvaliteta sperme.

Toksoplazma može direktno oštetiti ljudsku spermu

Toksoplazmoza kod životinja veoma podseća na infekciju kod ljudi, što omogućava istraživačima da odgovore na pitanja koja je teško ispitivati kod ljudi.

Funkcija testisa i proizvodnja sperme znatno su umanjeni kod miševa, pacova i ovnova zaraženih toksoplazmom. Zaraženi miševi imaju značajno niži broj spermatozoida i veći procenat abnormalno oblikovanih.

U studiji iz aprila 2025. godine, istraživači iz Nemačke, Urugvaja i Čilea primetili su da toksoplazma stiže do testisa i epididimisa (cevi u kojoj spermatozoidi sazrevaju i čuvaju se) samo dva dana nakon infekcije kod miševa. To je navelo tim da ispita šta se dešava kada parazit dođe u direktan kontakt sa ljudskim spermatozoidima u epruveti.

Nakon samo pet minuta izlaganja parazitu, 22,4% spermatozoida je izgubilo glave. Broj „obezglavljenih“ ćelija rastao je što je kontakt s parazitom duže trajao. Spermatozoidi koji su zadržali glave često su bili uvrnuti i deformisani. Kod nekih su uočene rupe u glavi, što ukazuje da su paraziti pokušavali da ih napadnu kao i bilo koju drugu ćeliju u telu.

Pored direktnog kontakta, toksoplazma može oštetiti spermu i posredno, jer infekcija podstiče hroničnu upalu. Upalne reakcije u muškom reproduktivnom traktu štetne su za proizvodnju i funkciju sperme.

Istraživači spekulišu da bi štetni efekti koje toksoplazma ima na spermu mogli doprineti globalnom padu muške plodnosti u poslednjim decenijama.

Prevencija toksoplazmoze

Dokazi da toksoplazma može zahvatiti muške reproduktivne organe kod životinja su uverljivi, ali ostaje nejasno da li to uzrokuje zdravstvene probleme kod ljudi. Testikularna toksoplazmoza pokazuje da paraziti mogu napasti ljudske testise, ali je simptomatska bolest veoma retka. Studije koje pokazuju oštećenja sperme kod zaraženih muškaraca su za sada premale da bi se izvodili čvrsti zaključci.

Takođe, neki izveštaji sugerišu da se stopa toksoplazmoze u zemljama sa visokim prihodima nije povećavala poslednjih decenija, dok je muška neplodnost rasla – što ukazuje da je to verovatno samo jedan deo slagalice.

Bez obzira na mogući uticaj parazita na plodnost, mudro je izbegavati toksoplazmu. Infekcija može izazvati spontani pobačaj ili urođene defekte ako se prvi put stekne tokom trudnoće, a može biti i opasna po život kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Pravilna briga o mački, redovno čišćenje posude za pesak i temeljno pranje ruku nakon toga mogu smanjiti izloženost. Takođe se možete zaštititi pranjem voća i povrća, kuvanjem mesa na odgovarajućim temperaturama i izbegavanjem sirovih školjki, sirove vode i sirovog mleka.

(Telegraf Nauka/Live Science)