Ljudske kožne ćelije pretvorene u jajne ćelije za one koji nemaju druge opcije

Naučnici su stvorili ljudske jajne ćelije od kožnih ćelija, potencijalno transformišući proces vantelesne oplodnje za parove koji nemaju druge opcije.

Rad je u ranom stadijumu, ali bi mogao obezbediti genetski pripadajuće jajne ćelije za žene koje su neplodne zbog starosti, bolesti ili medicinskog tretmana. Ista procedura bi se mogla koristiti za stvaranje jajnih ćelija za istopolne muške parove.

Preporučujemo

„Najveća grupa pacijenata koja bi mogla imati koristi su žene u starijem reproduktivnom dobu“, kažu istraživači sa Oregonskog univerziteta za zdravlje i nauku u Portlandu. „Druga grupa su osobe podvrgnute hemoterapiji jer to može uticati na njihovu sposobnost da imaju funkcionalne jajne ćelije“.

Dok se očekuje da žene imaju primarne koristi, kožne ćelije upotrebljene za proizvodnju jajnih ćelija ne moraju da budu od potencijalnih majki. U studiji su upotrebljene ćelije ženske kože, ali se mogu upotrebiti i ćelije muške kože. Jajne ćelije bi se mogle proizvoditi za muškarce i tako bi ovo bilo primenljivo na istopolne parove.

Rad polazi od prvobitnog kloniranja iz 1990-ih na Institutu Roslin u Škotskoj. Istraživači su pod vođstvom pokojnog Jana Vilmuta upotrebili transfer jedra telesne ćelije kako bi stvorili ovcu Doli – jedro iz ćelije odrasle ovce je ubačeno u ovčju jajnu ćeliju čije jedro je uklonjeno. Dobijena jajna ćelija je do porođaja bila u Dolinoj surogat majci.

Sad su istraživači primenili sličan pristup uzimajuči kožne ćelije od žena i uklanjajući jedro iz svake. Jedro sadrži 46 hromozoma sa oko 20.000 gena koji čine ljudski genetski kod. Svako jedro ljudske kožne ćelije ubačeno je u zdravu donorsku jajnu ćeliju čije sopstveno jedro je uklonjeno.

Veliki izazov sa koji su se naučnici suočili bio je to što zdrava jajna ćelija sadrži samo 23 hromozoma. Još 23 stižu sa spermatozoidom prilikom oplodnje i potrebni su da bi se oplođena jajna ćelija razvila u embrion i na kraju u bebu.

Nakon oplodnje jajnih ćelija, aktivirane se pomoću jedinjenja roskovitina. To je uzrokovalo da jajne ćelije pomere otprilike polovinu svojih hromozoma u strukturu zvanu polarno telo, ostavljajući preostale hromozome da se upare sa hromozomima iz spermatozoida.

U zdravoj, oplođenoj jajnoj ćeliji, 23 hromozoma od majke se spoje sa 23 hromozoma od oca. Međutim, istraživači su otkrili da se hromozomi u ovim jajnim ćelijama odvajaju i uparuju nasumično. To je dovelo do embriona u ranoj fazi sa pogrešnim brojem hromozoma i pogrešnim hromozomskim parovima.

Ove nenormalne hromozomske dopune ne bi rezultirale zdravom bebom, tako da se i dalje radi na unapređenju procesa.

Od 82 kreirane jajne ćelije, manje od 10% se razvilo do stadijuma kad se embrioni nastali vantelesnom oplodnjom obično prenose u matericu, što pokazuje da proces nije naročito efikasan.

U pitanju je „potvrda koncepta“, dok bi usavršavanje tehnike i demonstracija njene bezbednosti za pacijente mogli trajati još deset godina. Biće teže nego ono što je dosad urađeno, ali nije nemoguće, kažu istraživači.

Mnoge žene ne mogu da imaju porodicu jer su ostale bez jajnih ćelija, što se može desiti usled niza razloga, uključujući tretiranje raka. Sposobnost proizvodnje novih jajnih ćelija bi bila veliki napredak. Postojaće veoma važne bezbednosne brige, ali ova studija predstavlja korak ka pomaganju mnogim ženama da imaju decu sa sopstvenim genima.

Sve je više osoba koje ne mogu da upotrebe sopstvene jajne ćelije, često zbog starosti ili medicinskih stanja. Iako je ovo veoma rani laboratorijski rad, u budućnosti može transformisati način na koji shvatamo neplodnost i pobačaj, i možda jednog dana omogućiti stvaranje reproduktivnih ćelija za one koji nemaju druge opcije.

Naučni aspekt je impresivan, ali je neophodan otvoren razgovor sa javnošću o napretku u istraživanju o reprodukciji. Dostignuća poput ovog zahtevaju jaku kontrolu da bi se obezbedila odgovornost i izgradilo poverenje.

(Telegraf Nauka/Guardian)