„Možda sam plastičan i ja“: Zastrašujuća količina plastike ušla u naš mozak, a niko ne zna koliko je to opasno

„Ja nosim plastično odelo / i plastika je moja hrana, / možda sam plastičan i ja.“ Ovi stihovi Idola su 1981, kada su se pojavili na Paket aranžmanu, bili krik nove generacije, buntovni vrisak. Danas su, čini se, postali stvarnost – zastrašujuća količina mikroplastike i nanoplastike otkrivena je u ljudskim mozgovima, pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Novog Meksika.

Količina mikroplastike i nanoplastike otkrivena u prosečnom mozgu tokom autopsija jednaka je količini ove materije koju ima jedna standardna plastična kašika. Već sam ovaj podatak zvuči zastrašujuće, ali je još strašnije što niko ne zna da li je i koliko to opasno.

Preporučujemo

- Podaci govore da su naši mozgovi sada 99,5 odsto mozgovi, dok njihov ostatak čini plastika – rekao je za CNN Metju Kampen, glavni autor istraživanja i profesor na Univerzitetu Novog Meksika u Albukerkiju.

Za samo 8 godina količina čestica plastike u mozgovima ljudi skočila je za oko 50 odsto, pokazalo je istraživanje objavljeno u žurnalu Nature Medicine.

- Otkriće je alarmantno. Nisam nikad mogao ni da zamislim da su koncentracije mikroplastike tako visoke. Sigurno je da se ne osećam lagodno sa toliko plastike u mom mozgu i ne želim da čekam još 30 godina da saznam šta će se desiti ako se koncentracija učetvorostruči – rekao je Kampen.

Da ove čestice plastike, prisutne svuda oko nas, nisu bezazlene nedavno je pokazala studija Univerziteta u Pekingu. Kako je Telegraf Nauka već pisao, kineski naučnici su uspeli da uživo prate kretanje mikroplastike kroz tela miševa i primetili su da ona putuje kroz krvotok i ponaša se kao trombovi.

Sveprisutna posledica modernog života

- Mikroplastika je sveprisutna posledica modernog života. Ima je u vazduhu, vodi i hrani i ne bi trebalo da nas iznenadi da većina ljudi ima mikroplastiku i u svojim telima. Ono što ne znamo su posledice toga po ljudsko zdravlje – rekla je za Science Media Centre Tamara Galovej, profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Egzeteru.

Dve stvari privlače posebnu pažnju u studiji istraživača sa Univerziteta Novog Meksika u Albukerkiju, dodaje ona, a to su činjenica da nema razlike u količini mikroplastike u mozgu u odnosu na starost, kao i činjenica da je u poslednjih 8 godina došlo do skoka kontaminacije mozga mikroplastikom za 50 odsto.

- Ovo je značajno jer sugeriše da ako smanjimo količinu plastike u okruženju, da bi nivo mikroplastike u ljudskim telima mogao da se smanji – rekla je ona.

Tiodor B. Henri, profesor toksikologije na Univerzitetu Heriot-Vat, kaže da su rezultati studije veoma zanimljivi, ali da bi trebalo da dođe do nezavisne potvrde tih podataka.

- Bez ikakve sumnje, povećano prisustvo čestica plastike u okruženju i njen negativni uticaj na ljude jesu zabrinjavajući – rekao je on za Science Media Centre.

„Nema dovoljno podataka za jasan zaključak“

Ne prihvataju svi rezultate zdravo za gotovo. Tako Oliver Džouns, profesor hemije na Kraljevskom institutu tehnologije Melburna (RMIT), smatra da će ova studija zbog samog naslova privući mnogo pažnje, ali da treba obratiti pažnju na detalje.

- Postoje dva glavna pitanja vezana za ovu studiju. Prvo: da li su rezultati tačni? Izvanredne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze. Drugo: ako su tačni, šta to znači za ljudsko zdravlje? Pogledajmo podatke. U saopštenju za javnost autori navode da su testirali 28 mozgova 2016. i 24 mozga 2024, što je ukupno 52. Ne postoji dovoljno podataka da donesemo jasan zaključak o količini mikroplastike u Novom Meksiku, a kamoli globalno – rekao je on za Science Media Centre.

(Telegraf Nauka/Science Media Centre)