Zastrašujuće upozorenje naučnika o Jadranskom moru: „Promene su toliko brze da još ne razumemo šta se dešava“

Najdublji deo Jadrana zagreva se višestruko brže nego što se očekivalo. Promene koje su se očekivale tek krajem veka, događaju se već danas, pokazalo je međunarodno istraživanje u kome su učestvovali i naučnici saInstituta „Ruđer Bošković“ (IRB).

Naučnici IRB-a analizirali su podatke prikupljene u Južnojadranskoj kotlini, najdubljem delu Jadrana, i došli do rezultata koji pokazuju ubrzano zagravanje i zaslanjivanje dubokih voda, višestruko brže od klimatskih projekcija.

- To znači da se promene koje su se očekivale tek krajem veka događaju već danas, s ozbiljnim posledicama za ekosisteme, klimu i obalske zajednice - saopšteno je iz Instituta.

Najbrže zabeležene promene

Temperatura mora na dubini od 1.000 metara u protekloj deceniji porasla je za 0,8 Celzijusovih stepeni, a salinitet se povećao za 0,2 jedinice (PSU). Ti trendovi predstavljaju najbrže zabeležene promene u dubokim mediteranskim vodama i mogu signalizirati trajnu promenu klimatskog režima u regiji, ističe se u priopštenju, prenosi zagrebačkii Jutarnji list.

Rad dr sc Elene Terzić i dr sc Ivice Vilibića objavljen je u Limnology and Oceanography Letters i rezultat je međunarodne saradnje hrvatskih, italijanskih i slovenačkih naučnika koji su kombinovali podatke s različitih okeanografskih platformi.

- Posebno nas brine činjenica da se promene ubrzavaju. To nije postupno prilagođavanje, već brza tranzicija prema novom stanju koje još ne razumemo u potpunosti - ističe Vilibić.

Ubrzano zagrevanje i zaslanjivanje dubokih voda ima značajne implikacije za bioraznolikost, klimu i obalske zajednice te ukazuje na potrebu preciznijeg modeliranja promena u zatvorenim morskim bazenima poput Mediterana.

Prirodni termostat Mediterana

Jadransko more može se zamisliti kao prirodni „termostat“ Mediterana jer izmenom topline utiče na temperaturne obrasce celog bazena, objašnjavaju s IRB-a. Kada se tokom zime u plitkom severnom Jadranu formira hladna i gusta voda, ona tone prema dnu i kroz Otrantska vrata ulazi u duboki Mediteran. Tako Jadran vekovima pokreće sistem struja koji osigurava stabilnost i dotok kiseonika u dubine Mediterana.

Međutim, taj prirodni sistem sada se menja. Tradicionalno hladna voda koja se formira kod hrvatskih obala postaje sve toplija i slanija, i tako umesto da rashlađuje duboke mediteranske vode, Jadran šalje toplije vode koje dodatno zagrevaju celi sistem.

Glavni uzrok tih promena leži u kombinaciji globalnog zagrevanja i promena u obrascima padavina i rečnih dotoka. Povećane temperature vazduha znače da se na površini mora formira manje hladne vode, dok promene u količinama padavina i rečnih pritoka rezultiraju slanijom vodom u severnom Jadranu.

Sa IRB-a ističu da se taj trend ubrzava i da je stopa zagravanja dubokih voda u razdoblju od 2012. do 2024. porasla na 0,8 Celzijusa po deceniji, dok su pre bile oko 0,2 stepana u jednom veku.

Uticaj na klimu Evrope

Promene u dubokim vodama već sada utiču na morski život. Vrste prilagođene hladnijim uslovima koje su se tradicionalno skrivale u dubokim, hladnim vodama sada se suočavaju s ubrzanim promenama svog staništa.

Promene u dubokom Jadranu mogu da utiču na čitav evropski klimatski sistem. Promene gustoće dubokih voda utiču na porast nivoa mora duž evropske obale Mediterana, a naučnici procenjuju da bi trenutni trendovi mogli dovesti do dodatnih 3,3 milimetra godišnjeg porasta nivoa mora, naveli su, između ostalog, iz IRB-a.

(Telegraf Nauka/Tanjug)